Јереси у хришћанству
From Wikipedia, the free encyclopedia
Јереси у хришћанству (супротно од ортодоксије) јесте формално порицање било које од основних доктрина хришћанске вјере, како их одређује једна (или више) хришћанских цркава, или демонстрација сумње у такву доктрину. Јерес се мора разликовати од отпадништва и раскола. Отпадништво скоро увијек подразумијева потпуно одрицање од хришћанске вјере — атеизам или прелазак у нехришћанску вјеру, а раскол је нарушавање црквеног јединства, не нужно на догматским основама.
У западном хришћанству, појам јереси се најчешће помиње као вјеровања која су анатемизована на једном од васељенских сабора које је признала Католичка црква. На Истоку је „јерес” мање конкретан појам и може се схватити као одступање од црквене традиције. У средњем вијеку, појам јереси је разјашњен у канонском праву и списима католичких богослова. Од Великог раскола и Реформације, разне хришћанске цркве су користиле овај концепт у односу на појединце и групе које су припадале другим конфесијама.
Борба између „ортодоксног” хришћанства са „јереси” почела је већ у 2. вијеку, али је питање поријекла овог сукоба у раном хришћанству дискутабилно. Истовремено су настале прве теорије о поријеклу јереси од ђавола и апостолског прејемства ортодоксије од Исуса Христа и његових ученика. Од 3. вијека постоји традиција осуде јереси на помјесним и васељенским саборима. Прва казна под оптужбом за јерес изречена је 385, док се овај феномен распространио тек у 12. вијеку. Формулисани су принципи рада инквизиције 1215, а убрзо је борба против јереси пренијета на Доминикански ред. Посљедња особа под оптужбом за јерес је кажњена 1826. године.
Хришћанске јереси су предмет многостраног изучавања. У првим вијекова хришћанства настала је обимна јересиолошка литература. Не постоји општеприхваћена класификација јереси или њихов потпуни списак. У различитим временима, враџбине и лажно пророштво сматрани су јересима.