Сублимација (физика)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Сублимација је директни прелазак супстанце из чврстог у гасовито агрегатно стање без течног међустања.[1] Сублимација је (у физици) један од фазних прелаза. Сублимација је ендотермни процес који се одвија на температурама и притисцима испод тројне тачке супстанце у њеном фазном дијаграму, што одговара најнижем притиску при коме супстанца може постојати као течност. Обрнути процес од сублимације је десублимација, при чему супстанца прелази директно из гаса у чврсту фазу.[2] Сублимација се такође користи као генерички израз за опис преласка из чврстог стања на гас (сублимација), након чега следи прелаз гас-чврсто стање (десублимација).[3] Док се прелазак из течности у гас описује као испаравање ако се одвија испод тачке кључања течности, и као кључање ако се одвија на тачки кључања, не постоји таква разлика у прелазу из чврстог стања до гасовито, већ се оно увек назива сублимацијом.
При нормалним притисцима, већина хемијских једињења и елемената имају три различита стања на различитим температурама. У тим случајевима, за прелазак из чврстог у гасовито стање потребно је средње течно стање. Наведени притисак је парцијални притисак супстанце, а не укупни (нпр. атмосферски) притисак целог система. Стога, све чврсте материје које имају значајан напон паре на одређеној температури обично могу да сублимирају у ваздуху (нпр. водени лед мало испод 0 °C). За неке супстанце, као што су угљеник и арсен, сублимација је много лакша од испаравања из отопине, јер је притисак њихове тројне тачке веома висок, па их је тешко добити као течност.
Израз сублимација односи се на физичку промену стања и не користи се за описивање претварања чврсте супстанце у гас у хемијској реакцији. На пример, дисоцијација при загревању чврстог амонијум хлорида у хлороводоник и амонијак није сублимација, већ хемијска реакција. Слично томе сагоревање свећа, које садрже парафински восак, до угљен диоксида и водене паре, није сублимација, већ хемијска реакција са кисеоником.
Сублимација настаје апсорпцијом топлоте која пружа довољно енергије неким молекулама да превазиђу привлачне силе својих суседа и побегну у фазу паре. С обзиром да процес захтева додатну енергију, то је ендотермна промена. Енталпија сублимације (која се такође назива топлота сублимације) може се израчунати сабирањем енталпије топљења и енталпије испаравања.