Солунско царство
From Wikipedia, the free encyclopedia
Солунско царство (грч. ) је историографски назив[1] за грчко-византијску државу чије се седиште од 1224. до 1246. године налазило у Солуну. Творац и најзначајнији владар Солунског царства био је Теодор Анђел Дука Комнин, господар Епира и Тесалије, који је 1224. године срушио крсташку Солунску краљевину, након чега се У Солуну прогласио за цара. Тиме је створено Солунско царство које је постало супарник Никејском царству у борби за византијско наслеђе. Главни непријатељ Солунског царства у борби за превласт у областима Македоније и Тракије било је Друго бугарско царство.[2]
Солунско царство Солунско царство | |||
---|---|---|---|
Солунско царство око 1230. године. | |||
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | Балкан | ||
Престоница | Солун | ||
Друштво | |||
Службени језик | грчки | ||
Религија | православље | ||
Политика | |||
Облик државе | монархија | ||
— Цар 1224-1242 Деспот 1242-1246 |
Теодор Анђел Дука Комнин (1224–1230) | ||
Манојло Анђел (1230–1237) | |||
Јован Анђел (1237–1244) | |||
Димитрије Анђел (1244–1246) | |||
Историја | |||
Историјско доба | средњи век | ||
— Оснивање | 1224. | ||
— Укидање | 1246. | ||
— Статус | Вазал Другог бугарског царства (1230–1237) и Никејског царства (1242–1246) | ||
Земље претходнице и наследнице | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Епирска деспотовина | Епирска деспотовина | ||
Солунска краљевина | Никејско царство |
Успон Солунског царства био је заустављен поразом од Бугара у бици код Клокотнице (1230), у којој је цар Теодор био заробљен и ослепљен. Власт у Солуну преузео је његов брат, деспот Манојло Анђел који се такође прогласио за цара, али није био у стању да спречи губитак разних територија које је његов брат раније освојио у Тракији и Македонији. У исто време, осамосталио се и Епир под вођством Михајла II Анђела. Манојло је владао у Солуну све до 1237. године, када се Теодор вратио из заробљеништва и поставио свога сина Јована Анђела за владара, са титулом цара. Јован је 1242. године морао да се одрекне царске титуле, поставши деспот и вазал Никејског царства. Након Јованове смрти (1244), власт у Солуну преузео је његов брат Димитрије Анђео, који је као деспот владао до 1246. године, када је Солунска држава и коначно анектирана од стране Никејског царства.[3]