Епирска деспотовина
From Wikipedia, the free encyclopedia
Епирска деспотовина је била једна од грчких држава-наследница Византијског царства насталих након крсташког освајања Цариграда 1204. године. Постојала у различитим границама до краја 14. века. Језгро јој се налазило у истоименој области Епира и Акарнанији. Историја јој је обележена сталним сукобима са главним регионалним силама на Балкану (Византијским царством васпостављеним ослобођењем Цариграда 1261. и Бугарском, касније са Напуљском краљевином и Србијом), које су покушавале да прошире подручје своје власти на Епир. Свој врхунац је Епирска деспотовина је достигла 1224. године када је Теодор Анђео (деспот 1214—1224, цар 1224—1230) заузео Солун, срушио Солунску краљевину и прогласио се за цара. Међутим, већ 1230. године у бици на Клокотници претрпео је пораз од Бугара после чега је уследио процес пропадања и лагане дезинтеграције деспотовине. Раздробљен на бројна засебна господства, Епир је постепено интегрисан у Османско царство 1386-1449.
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Епирска деспотовина Деспотовина Епир | |||
---|---|---|---|
Подела Византије након крсташког освајања 1204. године. Латинско царство ратује с грчким државама: Никејским царством, Трапезунтским царством и Епирском деспотовином. Границе нису биле јасно одређене. | |||
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | Балкан | ||
Престоница | Арта | ||
Друштво | |||
Службени језик | грчки | ||
Религија | православље | ||
Политика | |||
Облик државе | деспотовина | ||
— Деспот | Михајло I Анђео | ||
Историја | |||
Историјско доба | средњи век | ||
— Оснивање | 1204. | ||
— Укидање | 1479. (275 год.) | ||
Термин Епирска деспотовина као ознака за западногрчку државу није историјски и не користи се у савременим изворима. Међутим, Епир је био независан у односу на Никејско односно растаурирано Византијско царство Палеолога. Његови владари су се понекад називали архонтима или само кировима (господинима). У периоду после 1230. неки епирски владари су добили деспотску титулу од никејског односно византијског цара.