Совјетски ратни злочини
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ратни злочин које су починили Совјетски Савез и његове оружане снаге од 1919. до 1991. укључују дела која је починила Црвена армија (касније названа Совјетска армија) као и дела која је починио НКВД, укључујући дела која су почињена од стране Унутрашњих трупа НКВД-а. У неким случајевима су та дела почињена по наређењу совјетског лидера Јосифа Стаљина у складу са политиком Црвеног терора ране совјетске владе. У другим случајевима су почињена без наређења совјетских трупа против ратних заробљеника или цивила земаља које су биле у оружаном сукобу са Совјетским Савезом, или су почињена током партизанског рата.[1]
Значајан број ових инцидената догодио се у северној, средњој, и источној Европи пре, током и после Другог светског рата, укључујући погубљења по кратком поступку и масовна убиства ратних заробљеника, као што су Катињски масакр и масовна силовања од стране трупа Црвене армије на територијама које су окупирали.
Када су савезничке силе у Другом светском рату основале послератни Међународни војни суд за испитивање ратних злочина које је током сукоба починио Трећи рајх, а званичници Совјетског Савеза активно су учествовали у судским процесима, није било испитивања акција совјетских снага и никада нису подигнуте оптужнице против њихових трупа, јер су такође били непоражена сила која је тада држала Источну Европу под војном окупацијом, нарушавајући историјски ауторитет активности Трибунала као делимичне победничке правде.[2]
Данас се руска влада бави историјским негационизмом.[3] Руски медији називају ратне злочине "Западним митом",[4] у руским уџбеницима историје зверства су или измењене да би Совјете приказали позитивно или у потпуности изостављена.[5] У интервјуу из јуна 2017. године, руски председник Владимир Путин признао је "страхоте Стаљинизма", али је такође критиковао "прекомерну демонизацију Стаљина" од стране "руских непријатеља".[6]