Словачки национални устанак
From Wikipedia, the free encyclopedia
Словачки национални устанак (слч. , скраћено СНУ), била је оружана побуна коју је организовао словачки покрет отпора током Другог светског рата. Овај покрет отпора углавном су представљали чланови Демократске странке, али и социјалдемократе и комунисти, иако у мањем обиму. Покренут је 29. августа 1944. године из Банске Бистрице у покушају да се супротстави немачким трупама које су окупирале словачку територију и да сруши колаборационистичку владу Јозефа Тисоа. Иако су отпор углавном угушиле немачке снаге, герилске операције су се наставиле све док совјетска армија, чехословачка и румунска војска нису 1945. ослободиле фашистичку Словачку.
Словачки национални устанак | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Источног фронта Другог светског рата | |||||||
Колона возила словачке устаничке војске близу Келемеша (данас Прешов) | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Прва чехословачка армија у Словачкој САД ваздушне снаге | |||||||
Команданти и вође | |||||||
Готлоб Бергер Херман Хофле Отомар Кубала |
Јан Голијан Рудолф Вист | ||||||
Јачина | |||||||
40.000, касније до 83.000 | 18.000 у почетку, касније до 78.000 | ||||||
Жртве и губици | |||||||
4.200 мртвих, 5.000 рањених, 300 заробљених | 12.000 убијених у борбама и заточеништву |
У послератном периоду многи политички субјекти, углавном комунисти, покушали су да "преотму" заслуге за устанак. Стаљинстички режим у Чехословачкој представио је устанак као догађај који су покренуле и којим су управљале комунистичке снаге.[1] Словачки ултранационалисти, с друге стране, тврде да је устанак био завера против словачке нације, јер је један од његових главних циљева био збацивање режима марионетске словачке државе и поновно успостављање Чехословачке, у којој су Словацима доминирали Чеси. У ствари, у устанку су се бориле многе фракције, од којих су највеће биле јединице словачке војске, демократски отпор, комунистички партизани и међународне снаге. С обзиром на ову фракционализацију, устанак није имао недвосмислену народну подршку. Ипак, учесници и присталице устанка представљали су сваку религију, класу, старосну доб и антинацистичку политичку фракцију словачке нације.[2] [3]