Салијски законик
From Wikipedia, the free encyclopedia
Салијски законик (лат. ) представљао је салијски франачки грађански законик, који је настао крајем V или на самом почетку VI века у германској држави Франачкој . Донео га је ујединитељ Франачке, владар династије Меровинга, краљ Хлодовех. Сачуван је велики број његових преписа односно редакција, од којих оне најстарије садрже 65 чланова, касније око 100 чланова, док је тек у време Карла Великог издат пречишћен текст законика садржао 70 чланова. Писан је на латинском језику, а утицај римског права је видљив само код казни. Већина казни је композиционог карактера, и те новчане казне доста одударају од једног неразвијеног друштва окренутог натуралној привреди. У свему осталом, законик је израз обичајног права Франака. Законик је изразито казуистичан, као и други варварски зборници, и нарочито га карактерише велики број кривичних дела за која се предвиђају различити износи новчане казне. Такође и осликава низак степен правне развијености франачког племенског друштва.
Иако је првобитно замишљен као закон Салијанаца или западних Франака, имао је формативан утицај на традицију статусног права која се проширила на модерну историју западне и централне Европе, нарочито у немачким државама, Холандији, делови Италије и Шпаније, Аустроугарске, Румуније и Балкана. Салијски законик одражава низак степен правног развитка и тесну везаност за племенску традицију (казуистичност, видљиви остаци колективне својине сеоских заједница, формализам и симболика, правни положај жене...) као и многи други законици у правној историји, који су настајали записивањем и модификовањем обичаја у време када се тек оформила држава. Због тога већину варварских зборника познати правни историчар Diamond сврстава у ,,ране кодексе“.[1]