Претколумбовска ера
From Wikipedia, the free encyclopedia
Претколумбовска ера је уобичајени заједнички израз неколико археолошких и историјских периода у Америкама прије доласка европских колонизатора и насељеника. Иако је име добио по европском истраживачу Кристоферу Колумбу који је 1492. и 1504. први дошао у Америку, оквирно је завршио нешто касније, с обзиром да покрива историју свих индијанских народа у Јужној, Средњој и Сјеверној Америци до тренутка првих контаката, односно заузимања територија од стране европских колонијалних империја.
Врло често се овај израз користи за означавање аутохтоних цивилизација у Америкама, односно народа као што су Олмеци, Толтеци, Теотиваканци , Запотеци, Миштеци, Астеци, Маје, Инке, Мочика, Чибча или Кањари .
Бројне претколумбовске цивилизације су оставиле снажан траг на подручјима гдје су живјеле, и то изградњом великих насеља, развојем архитектуре, пољопривреде, писма и умјетности.[1] С друге стране, велики дио културне оставштине аутохтоних народа данас је уништен, а што је резултат европског досељавања у Америку у 15. и 16. вијеку, па данашњи историчари највише података црпе из археолошких артефаката, а мање из докумената. Додатне потешкоће изазива што многе од цивилизација нису имале писмо, а код оних које јесу велики број записа и докумената је уништен од стране европских хришћанских колонизатора који су их сматрали "паганскима", односно јеретичкима.
И поред недостатака адекватних докумената се може закључити како су старе америчке цивилизације имале развијену науку, а и технолошка достигнућа. Тако су, на примјер, Астеци саградили Теночтитлан, један од најимпресивнијих градова тадашњег свијета, који је имао чак 200.000 становника. Главна грана староамеричке науке су били математика и астрономија, а главна грана привреде пољопривреда.
Неке од трагова претколумбовске културе се могу пронаћи код потомака некадашњих америчких домородаца, иако су ти народи прошли кроз бројне промјене у посљедњих пет вијекова.