Небески координатни системи
From Wikipedia, the free encyclopedia
Небески координатни системи су координатни системи који се користе за описивање положаја астрономских објеката у (на) небеској сфери. Развијен је већи број небеских координатних система, а користи се увек онај најпогоднији за описивање датог објекта или појаве.[1] Ови координатни системи се по правилу заснивају на сферном координатном систему, а међусобно се разликују по координатном почетку и смеровима у којима су правци оса. Према положају координатног почетка се могу поделити на:[2][тражи се бољи извор]
- топоцентричне — са центром у посматрачу,
- планетоцентричне — са центром у некој од планета (мора да буде одређена при дефинисању координатног система),
- геоцентричне — са центром у центру Земље,
- селеноцентричне — са центром у центру Месеца,
- хелиоцентричне — са центром у центру Сунца,
- барицентричне — са центром у центру масе Сунчевог система.