Интерспецијски односи
било који процес у којем организам има ефекта на организам различите врсте / From Wikipedia, the free encyclopedia
Интерспецијски односи (лат. – између; лат. – врста) представљају еколошке (биолошке) односе између различитих врста у екосистему. У њих се убрајају:
- предаторство, које представља односе исхране између предатора и плена којим се предатор храни (нпр. лав и антилопа);
- компетиција за храну, простор, партнера за парење и др.
- коменсализам (симбиоза) је таква врста заједнице у којој сви чланови имају користи (најпознатији пример су лишајеви који представљају заједницу алге и гљиве, где алга обавља фотосинтезу чиме ствара храну, а гљива хифама упија воду);
- аменсализам представља односе у којима једна врста изазива штету другој врсти (нпр. дејство антибиотика које стварају одређени микророрганизми и који убијају друге микроорганизме).
- паразитизам је такав однос у коме једна врста живи на рачун друге (пример за најистакнутије паразите су вируси који само на тај начин могу да живе).
Постоји и други тип односа — тзв. интраспецијски односи (лат. – унутар), који представљају односе између јединки и популација у оквиру исте врсте.
Ови ефекти могу бити краткорочни, попут опрашивања и предације, или дугорочни; оба често снажно утичу на еволуцију укључених врста. Дуготрајна интеракција се назива симбиоза. Симбиозе се крећу од мутуализма, корисне за оба партнера, до конкуренције, штетне за оба партнера.[1] Интеракције могу бити индиректне, преко посредника као што су заједнички ресурси или заједнички непријатељи. Ова врста односа се може приказати нето ефектом заснованим на појединачним ефектима на оба организма који произилазе из односа.