Елеонора од Аквитаније
From Wikipedia, the free encyclopedia
Елеонора од Аквитаније (франц. ; франц. ; енгл. ; Поатје, 1122/1124 — Поатје, 1. април 1204) била је једна од најбогатијих и најмоћнијих жена у западној Европи у раздобљу развијеног средњег века. Пореклом је била из династије Рамнулфида која је владала југозападном Француском. Још као девојчица постала је војвоткиња од Аквитаније, а затим краљица Француске (1137—1152) као супруга Луја VII. Захваљујући другом браку постала је краљица Енглеске (1154—1189) као жена Хенрија II, првог владара из династије Плантагенета. Елеонора је била покровитељка књижевних стваралаца као што су били Вас, Беноа де Ст Маура и Бертран де Вентадорн.
Елеонора од Аквитаније | |
---|---|
Датум рођења | 1122. или 1124. |
Датум смрти | 1. април 1204. |
Место смрти | Поатје, |
Супружник | Луј VII, Хенри II Плантагенет |
Потомство | Марија од Француске, Аликс од Француске, Вилијем IX, гроф од Поатјеа, Хенри Млади Краљ, Матилда од Енглеске, Ричард I Лавље Срце, Џефри II, војвода Бретање, Елеонора Енглеска, Џоана од Енглеске, Јован без Земље |
Родитељи | Вилијам X, аквитански војвода Енора од Шатлроа |
Династија | Капети Плантагенети |
војвоткиња од Аквитаније, краљица Француске, краљица Енглеске | |
Претходник | Вилијам X Аквитански |
Наследник | Јован без Земље |
Када је 1137. постала наследница војводства Аквитаније Елеонора је истовремено постала и најпожељнија невеста у Европи. Три месеца пошто је постала војвоткиња, Елеонора се удала за француског престолонаследника Луја, сина њеног законског старатеља краља Луја VI. Као краљица Француске учествовала је у неуспешном Другом крсташком походу. Убрзо након тога, Елеонора је затражила поништење брака[1], али је папа Евгеније III одбио њене захтеве.[2] Ипак, након што је Лују родила и другу ћерку, француски краљ се сложио са разводом пошто му Елеонора није родила сина ни после петнаест година брака.[3] Брак је био поништен 11. марта 1152. због сродства у четвртом степену. Њихове ћерке су проглашене за закониту децу, Лују је поверено старатељство, а Елеонори су враћене њене земље.
Убрзо пошто је поништење брака проглашено, Елеонора је 1154. верена са нормандијским војводом Хенријем, будућим краљем Енглеске Хенријем II. Хенри је био њен сродник у трећем степену и био је девет година млађи од ње. Венчање је обављено 18. маја 1152. у катедрали у Поатјеу, свега осам седмица од поништења Елеонориног првог брака. Хенрију је родила осморо деце: пет синова, од којих су тројица постали краљеви, и три ћерке. Међутим, брак Хенрија и Елеоноре није био срећан и супружници су се постепено удаљили. Хенри ју је притворио 1173. пошто је подржавала побуну Хенрија Млађег против оца. Тек када је Хенри II умро 1189. Елеонора је 6. јула ослобођена из притвора, а њихов син је ступио на енглески престо као Ричард I.
Као краљица-мајка Елеонора је владала као регент током Ричардовог ратовања у Трећем крсташком походу и касније, када је боравио у заробљеништву. Током владавине њеног најмлађег сина Јована Без земље Елеонора је мирно живела. Преминула је 1204. као монахиња у опатији Фонтевро где је и сахрањена поред мужа Хенрија II и сина Ричарда I. Надживела је сву своју децу осим енглеског краља Јована и ћерке Елеоноре, краљице Кастиље.