Грађански рат у Авганистану
From Wikipedia, the free encyclopedia
Грађански рат у Авганистану или Авганистански сукоб (паштунски: دافغانستان جنګونه; персијски: جنگ های افغانستان) је низ ратова који се у Авганистану води од 1978. године. Ратови укључују:
Грађански рат у Авганистану | ||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део рата у Авганистану и Рата против тероризма | ||||||||||||
Развој грађанског рата од 1992. до краја 2001. | ||||||||||||
| ||||||||||||
Сукобљене стране | ||||||||||||
|
Исламска Република Авганистан (до 2001)
————
Остали у војном ангажману (до 2021): |
Исламски Емират Авганистан (Талибани) ———— | ||||||||||
Команданти и вође | ||||||||||||
Борис Громов Леонид Брежњев Јуриј Андропов Константин Черњенко Михаил Горбачов Сергеј Соколов Бабрак Кармал Мохамед Наџибула |
Бурханудин Рабани Џорџ Робертсон (2001 — 2004) Јап де Хоп Схефер (2004 — 2009) Андерс Фог Расмусен (2009 — 2014) Јенс Столтенберг (2014 — 2021) Џорџ В. Буш (2001 — 2009) Барак Обама (2009 — 2017) Доналд Трамп (2017 — 2021) Џозеф Бајден (2021) Тони Блер (2001 — 2005) Гордон Браун (2005 — 2010) Дејвид Камерон (2010 — 2016) Тереза Меј (2016 — 2020) Борис Џонсон (2020 — 2021) Жан Кретјен (2001 — 2003) Пол Мартин (2003 — 2006) Стивен Харпер (2006 — 2015) Џастин Тридо (2015 — 2021) Џон Хауард (2001 — 2007) Кевин Рад (2007 — 2010;2013) Џулија Гилард (2010 — 2013) Тони Абот (2013 — 2015) Малком Тернбул (2015 — 2018) Скот Морисон (2018 — 2021) Хелен Кларк (2001 — 2008) Џон Ки (2008 — 2016) Бил Инглиш (2016 — 2017) Џасинда Ардерн (2017 — 2021) Силвио Берлускони (2001 — 2006;2008 — 2011) Ламберто Дини (2006 — 2008) Марио Монти (2011 — 2013) Енрико Лета (2013 — 2014) Матео Ренци (2014 — 2016) Паоло Ђентилони (2016 — 2018) Ђузепе Конте (2018 — 2021) Марио Драги (2021) Герхард Шредер (2001 — 2005) Ангела Меркел (2005 — 2021) |
Хибатула Акунџада Забихулах Муџахид Абдул Гани Барадар Мохамед Јакуб Осама Бин Ладен † Мухамед Омар † Ајман ал Завахири Џалалудин Хакани Сираџудин Хакани Халил Хакани | ||||||||||
Јачина | ||||||||||||
118.000, 40.000 130.000 владиних снага |
ХИГ 100.000 до 150.000 муџахедина Ал Каида 5.000—10.000 |
Талибани 80.000 | ||||||||||
Жртве и губици | ||||||||||||
Совјети и ДР Авганистан: преко 14.453 мртвих, 53.753 рањених |
Авганистанске снаге безбедности: |
Талибан: 60.000–65.000+ убијено[1][3][15][16][17] 2.400+ убијено[19] | ||||||||||
Цивилно становништво: 1.405.111 — 2.084.468 људи убијено и 5.000.000 — 10.000.000 избегло[20][21] |
Саур револуција (1978) догодила се када је Народна демократска партија Авганистана срушила владу Републике Авганистан на чијем је челу био председник Мохамед Дауд Кан. Тада је основана Демократска Република Авганистан, комунистичка држава која се удружила са Совјетским Савезом.
Совјетско-авганистански рат почео је 1979. године, а завршио се 1989. Совјетска армија је интервенисала у земљи како би подржала владајућу Народно -демократску партију Авганистана (ПДПА) након великих таласа побуне против владе. Совјетске трупе заједно са савезничком авганистанском војском (и уз спољну подршку Немачке Демократске Републике[22]) бориле су се против побуњеничких фракција углавном познатих под заједничким именом „авганистански муџахедини“, чији су главни подржавачи биле Сједињене Државе, Уједињено Краљевство, Пакистан, Саудијска Арабија, Египат, Народна Република Кина и Савезна Република Немачка. Совјетски Савез је на крају уступио и повукао своје трупе 1989.
Авганистански грађански рат (1989–1992) био је наставак рата између владе и побуњеника, али без ангажовања совјетских трупа. Совјетски Савез је ипак наставио финансијски подржавати авганистанску владу у њеној борби, а исто тако и побуњеничке фракције наставиле су примати подршку Сједињених Држава и Пакистана. Авганистанска влада уз подршку Совјета преживела је до пада Кабула 1992.
Авганистански грађански рат (1992—1996) почео је када су борбе између побуњеничких фракција муџахедина, након што су заузеле Кабул и успоставиле Исламску државу Авганистан, ескалирале у још један разбуктани сукоб. Насилни ратови су се водили између различитих окупационих фракција у Кабулу, а град је од њих доживео тешко бомбардовање. Сваку од њих подржавала је спољна сила, попут Пакистана, Ирана или Саудијске Арабије, која је тражила утицај у Авганистану. Овај сукоб је окончан 1996. године након што су Талибани, релативно нова милиција коју подржава Пакистан и коју је извршило неколико хиљада бораца Ал-Каиде из арапских земаља, заузели Кабул.
Афганистански грађански рат (1996–2001) почео је непосредно након што су талибани заузели Кабул, у којем су учествовале нове војно-политичке снаге отпора под називом Сјеверна алијанса које се боре против талибана и њиховог дјеломично признатог Емирата. Током цијелог овог периода талибани су имали контролу над готово цијелом земљом, јер се Северна алијанса већину времена борила у одбрани. Вођу Алијансе убили су припадници Ал-Каиде 9. септембра 2001.
Рат у Авганистану (2001 — 2021) је континуирани актуелни рат у Авганистану, где се главни сукоб састоји од трупа Авганистанске националне војске, подржаних од стране додатних трупа Сједињених Држава, које се боре против побуњеника талибана, али и спорадично других група. НАТО је такође био укључен у овај рат. Инвазија Сједињених Држава на Авганистан почела је 7. октобра 2001. године. Сједињене Државе су покушале уклонити талибане с власти јер су угостили милитанте Ал-Каиде, који су били главни осумњичени за нападе 11. септембра и одбили да изруче свог вођу Осаму бина Оптерећен без добијања доказа унапред. Сједињене Америчке Државе су се бориле против талибана из ваздуха и пружиле подршку копненим трупама Северне алијансе, које су до децембра 2001. успешно отерале талибане из већег дела земље. Инвазија је такође означила почетак рата Сједињених Држава против тероризма.
Сукоб талибана и ИСИЛ-а у Авганистану је оружани сукоб између талибана и огранка Исламске државе у Хорасану који се води од маја 2015. године. Мрежа Хакани подржавала је талибане, док ИСИЛ подржава група против талибана, Високо вијеће авганистанског емирата, предвођено исламистом Мухамедом Расулом[23].
1. маја 2021. године талибанска офанзива 2021. почела је након повлачења Сједињених Држава из Авганистана, што је довело до пада Кабула (2021) 15. августа 2021. године.
У сукобу у Пањширу, снаге Алијансе против Талибана реорганизују се и премештају у Пањшир, успостављајући супарничку владу. Процењује се да је од почетка сукоба изгубљено 1.405.111 до 2.084.468 живота[24][25][26][27][28][29][30].