Глукоза
From Wikipedia, the free encyclopedia
Глукоза (од грч. — „сладак”) је најраспрострањенији моносахарид у природи,[6] међутим само као изомер који се зове декстроза или грожђани шећер.[7] Може да се нађе у крви свих сисара, као и у меду и грожђу. Молекули сложенијих угљених хидрата, као што су скроб и целулоза, настају од великог броја молекула глукозе.[8] Глукоза има врло сладак укус, лако је растворљива у води, а такође је и неопходна за одржавање живота, јер кад се разгради у цитоплазми живе ћелије ослобађа велике количине енергије потребне за многе животне функције.
α-d-глукопираноза (облик столице) | |
Хавортова пројекција α-d-глукопиранозе | |
Фишерова пројекција d-глукозе | |
Називи | |
---|---|
Преферисани IUPAC назив
-Глукоза | |
Системски IUPAC назив
()-2,3,4,5,6-Пентахидроксихексанал | |
Други називи
Крвни шећер Декстроза d-Глукоза Грожђани шећер | |
Идентификација | |
3Д модел () |
|
B01203 | |
Абревијација | Glc |
Бајлштајн | 1281604 |
| |
број | 200-075-1 |
Гмелин Референца | 83256 |
KEGG[1] |
|
MeSH | Glucose |
LZ6600000 | |
UNII | |
Својства | |
6126 | |
Моларна маса | 180,16 g·mol−1 |
Агрегатно стање | Бели прах |
Густина | |
Тачка топљења | α-d-глукоза: 146 °C (295 °F; 419 K) β-d-глукоза: 150° |
909 (25 °C (77 °F)) | |
Магнетна сусцептибилност | −101,5×10−6 |
Диполни момент | 8,6827 |
Термохемија | |
Специфични топлотни капацитет, | 218,6 −1[4] |
Стандардна моларна ентропија (S |
209,2 −1[4] |
Стандардна енталпија стварања (ΔfH |
−1271 [5] |
Топлота сагоревања, већа вредност () |
2.805 kJ/mol (670 kcal/mol) |
Фармакологија | |
B05CX01 (WHO) V04CA02, V06DC01 | |
Опасности | |
Безбедност приликом руковања | ICSC 08655 |
NFPA 704 | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
Y верификуј (шта је YН ?) | |
Референце инфокутије | |
Глукозу углавном праве биљке и већина алги током фотосинтезе из воде и угљен-диоксида, користећи енергију сунчеве светлости. Она се користи за израду целулозе у ћелијским зидовима, која је најзаступљенији угљени хидрат.[9] У енергетском метаболизму, глукоза је најважнији извор енергије у свим организмима. Глукоза за метаболизам се делимично чува као полимер, у биљкама углавном као скроб и амилопектин, а код животиња као гликоген. Глукоза циркулише у крви животиња као шећер у крви. Природно присутан облик глукозе је d-глукоза, док је l-глукоза синтетички произведена у релативно малим количинама и мање је важна.
Глукоза, као интравенски шећерни раствор, налази се на списку есенцијалних лекова Светске здравствене организације, најважнијих лекова неопходних у основном здравственом систему.[10] Име глукоза потиче преко француског израза из грчке речи , са значењем „сладак”, у смислу шире, слатке, свеже испресоване масе грожђа у прављењу вина.[11][12] Суфикс „-оза” је хемијски класификатор, који означава шећер.