Биљојед
From Wikipedia, the free encyclopedia
Биљојед, биљождер или хербивор, је животна форма организама, којој храну представљају фототрофни организми (поједине бактерије, алге и биљке). Иако таксономски посматрано биљоједи могу да се нађу у царствима животиња, гљива, бактерија и међу неколико група протиста, најчешће биљоједима називамо животиње. Гљиве, бактерије и вируси који се хране биљкама називају се биљним патогенима.
У зависности од тога, којим делом биљке се хране, биљоједе можемо поделити на:
- ксилофаге, дендриворе или дендриколе, који се хране дрветом (нпр. термити);
- фоливоре, који се хране листовима (нпр. коала);
- фругиворе, који се хране плодовима (нпр. додо, дрозд имелаш);
- граниворе, који се хране семенима (нпр. мрави);
- нектариворе, који се хране нектаром (нпр. лептири);
- палиниворе, који се хране поленом (нпр. пчеле);
- муциворе, који се хране биљним течностима (нпр. биљне ваши).
Велики проценат биљоједа има мутуалистичку цревну флору која им помаже у варењу биљне материје, која је теже сварљива од животињског плена.[1] Ова флора се састоји од протозоа или бактерија које варе целулозу.[2]