Мрави
породица инсеката која живи у великим задружним заједницама / From Wikipedia, the free encyclopedia
Мрави (лат. ) су породица инсеката која живи у великим задружним заједницама. Припадају реду опнокрилаца, дио су надпородице жалчара () из подреда утегнутозачаних (). Уз крилате мужјаке и женке, има много више јединки које су бескрилне, полно закржљале женке. Сви имају отровну жлијезду која углавном излучује мрављу кисјелину, коју испуштају помоћу жалца, а ако га немају, направе прво мандибулама рану, па је пошприцају том излучевином. По величини главе и према пословима, међу њима се често разликују „радници“ и „војници“.[5][6]
Мрави | |
---|---|
Група ватрених мрава | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Arthropoda |
Класа: | Insecta |
Ред: | Hymenoptera |
Натпородица: | Formicoidea |
Породица: | Formicidae Latreille, 1809 |
Типска врста | |
, 1761 | |
Потпородице | |
|
Мрави формирају колоније које су у опсјегу величина од неколико десетина предаторних јединки које живе у малим природним шупљинама, до високо организованих колонија које могу да покривају велике територије и састоје се од милиона јединки. Веће колоније се углавном састоје од стерилних, бескрилних женки које формирају групе „радника“, „војника“, или других специјализованих група. Скоро све колоније мрава такође садрже неколико плодних мужјака који се називају „трутовима“, и једну или више плодних женки које се називају „краљицама“. Колоније су описиване као суперорганизми, зато што се чини да мрави дјелују као уједињени ентитет, колективно радећи на одржавању колоније.[7][8]
Мрави су колонизовали скоро сваку област Земље. Једина мјеста која нису природна станишта мрава су Антарктик и неколико удаљених или негостољубивих острва. Мрави напредују у већини екосистема и вјероватно формирају 15–25% укупне копнене животињске биомасе.[9] Њихово успјешно обитавање у тако великом броју окружења приписује се њиховој друштвеној организацији и њиховој способности прилагођавања навика, коришћења ресурса и одбрамбеним способностима. Њихова дуга коеволуција са другим врстама је довела до мимикрије, коменсализма, паразитизма, и мутуалистичких односа.[10]
Мравља друштва се карактеришу подјелом рада, комуникацијом између јединки и способношћу рјешавања комплексних проблема.[11] Ове паралеле са људским друштвима су дуго биле инспирација и предмет изучавања. Многе људске културе користе мраве у прехрани, лековима и ритуалима. Неке врсте су цијењене због њихове улоге у биолошкој контроли штеточина.[12] Њихова способност да искористе ресурсе може да доведе мраве у сукоб с људима, тако да они могу да нанесу штету усјевима и да угрозе грађевине. Неке врсте, као што су црвени увезени ватрени мрави (), сматрају се инвазивним врстама, која успоставља себе у областима гдје су случајно доспјели.[13]
Процијењено је да је укупни број мрава на свијету у било ком тренутку између једног и десет квадрилиона. По тој процјени, постоји око милион мрава на сваког човјека на Земљи.