Арапски језик
семитски језик / From Wikipedia, the free encyclopedia
Арапски језик (арап. тр. или – тр. ) припада семитској групи језика заједно са арамејским, хебрејским и феничанским језиком.[2]Арапским језиком се говори од 6. века нове ере, када се успостављањем ислама на територији Арабијског полуострва, спровела његова стандардизација. Књижевни језик се зове савременим стандардни арапски или књижевни арапски језик. Данас је то једини званични облик, који се користи у писању званичних докумената и у формалним приликама попут наставних предавања или емисија вести и он је једини писани облик арапског језика који се није мењао од 7. века нове ере, од када је њиме записана света књига ислама, Куран. Стандардни арапски језик је конзервативнији и очуванији облик од осталих варијетета који се користе у говорној комуникацији, те је језичка раслојеност - диглосија изузетно распрострањена у арапском говорном подручју.
арапски језик | |
---|---|
– тр. al-ʻarabiyyah – тр. arabī | |
Изговор | /alˌʕaraˈbiːja/ |
Говори се у | 26 држава |
Регион | Углавном арапски свет блиског истока и северна африка. Литургијски језик Ислама. |
Број говорника | 280 милиона матерњи језик у свим дијалектима и 250 милиона нематерњих говорника[1] (недостаје датум) |
афро-азијски
| |
арапско писмо, сиријско писмо, бенгалско писмо | |
Званични статус | |
Службени језик у | Уједињене нације Афричка унија Арапска лига Организација исламске конференције Службени језик 26 држава: АлжирБахреин Комори Чад Џибути Египат Еритреја Ирак Израел Јордан Кувајт Либан Либија Мауританија Мароко Оман Палестина Катар Западна Сахара Саудијска Арабија Сомалија Судан Сирија Тунис Уједињени Арапски Емирати Јемен Сомалиланд |
Регулише | Египат: Академија Арапског Језика |
Језички кодови | |
ISO 639-1 | ar |
ISO 639-2 | ara |
ISO 639-3 | ara |
Арапски језик као већински језик Арапски језик као језик мањине | |
Распрострањеност арапског језика: Државе у којима је национални језик
Државе у којима је службени језик
Државе у којима је регионални/мањински језик |
Неки од ових говорних варијетета су међусобно неразумљиви, а сви дијалекти заједно представљају скуп социолингвистичких варијетета, што значи да се лингвистички они могу сматрати засебним језицима, али се обично групишу заједно као јединствени језик из верских и политичких разлога.[3] Ако би се посматрали као засебни језици, било би тешко утврдити о колико је језика реч, зато што се језичке и дијалекатске границе не могу јасно повући. Ако би се посматрао као јединствени арапски језик, њиме данас говори око 442 милиона становника[4] (којима је он матерњи језик), а ако би се посматрали дијалекти, египатски варијетет арапског језика броји око 90 милиона говорника, што је већи број говорника од било ког другог семитског језика.[5]
Арапски језик је 11. најкоришћенији језик у САД.[6]
Савремени писани језик потиче од језика Курана, познатији још као класични арапски или курански арапски језик. Широко је коришћен у школама, на универзитетима, користи се на радним местима, у владама и медијима - овај варијетет се користи као званични језик у 26 земаља и литургијски је језик ислама. Сва граматичка правила су изведена управо из свете књиге ислама, међутим, одређене граматичке конструкције су изашле из свакодневне говорне употребе и замењене су новим, модернијим, које се полако уводе у писани језик.
Арапски језик је утицао и на друге језике који су прихватили ислам, попут персијског, турског, бенгали, сомали, свахили, бошњачки, казахстански, бенгалски, хинди, урду, малајски и хауса. Током средњег века, књижевни арапски језик је био главни носилац културе у Европи, а посебно у области науке, математике и филозофије. Као резултат тога, многи европски језици у себи садрже велики број позајмљеница из арапског језика. Његов утицај, у домену граматике и лексикологије је видљив у многим романским језицима, посебно у шпанском, португалском, сицилијанском и каталонском језику, захваљујући близини арапске и хришћанске цивилизације и њихових међусобних доддира, као и 900. година арапске културе на Иберијском полуострву, које је у арапском језику названо Ал-Андалуз.
У арапском језику постоје и речи других језика, попут хебрејског, грчког, персијског, као и сиријачког језика у раном периоду, у средњем веку, осетан је утицај турског језика, и краткотрајни утицај европских језика, француског и енглеског у модерном периоду.