Јастребови и копци
From Wikipedia, the free encyclopedia
Јастребови и копци (лат. ) су род из породица грабљивица из породице Accipitridae. Са 51 признатом врстом најразноврснији је род у својој породици.[1] Већина врста се назива јастреб тетреб или кобац, иако су скоро све врсте Новог света (осим северног јастреба) једноставно познате као јастребови. Анатомски се могу разликовати од својих рођака по недостатку прокоракоидног форамена. Две мале и аберантне врсте које се обично налазе овде поседују велики прокоракоидни форамен и такође се разликују у погледу ДНК секвенце. Они могу оправдати раздвајање у стари род .[2]
Јастребови | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Поткласа: | |
Инфракласа: | |
Надред: | |
Ред: | |
Породица: | |
Потпородица: | |
Род: | , 1760 |
Синоними | |
|
Постојећи аципитери варирају у величини од малог кобаца (), код кога најмањи мужјаци имају дужину од 20 cm (7,9 in), распон крила 39 cm (15 in) и тежину од 68 g (2,4 oz), до [northern goshawk[|северног јастреба]] (), код којег највеће женке имају дужину од 64 cm (25 in), распон крила 127 cm (50 in) и тежину од 2,2 kg (4,9 lb).[3] Ове птице су витке са кратким, широким, заобљеним крилима и дугим репом који им помаже да маневришу у лету. Имају дуге ноге и дугачке, оштре канџе које се користе за убијање плена, и оштар, кукаст кљун који се користи за храњење. Женке су обично веће од мужјака. Често нападају свој плен из заседе, углавном мале птице и сисаре, хватајући их након кратке потере. Типичан образац лета је низ закрилаца праћених кратким клизањем. Обично се налазе у шумовитим или жбунастим областима.
Род је увео француски зоолог Матурин Жак Брисон 1760. године са евроазијским кобцом () као типском врстом.[4][5] Име је латинска реч за „јастреб”, од , „хватати”.[6]