Хенрик I Фландријски
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хенрик Фландријски[lower-alpha 1] (фр. , лат. , грч. ; Валансјен, 1174 — Солун, 11. јун 1216) био је регент Латинског царства (1205—1206), а затим цар (1206—1216). Био је син Балдуина V од Еноа и Маргарете Фландријске. Власт над Латинским царством преузео је од брата Балдуина I, када је царство било озбиљно угрожено од стране Бугара. Међутим, својом мудром политиком, Хенрик је успео да искористи прилике које су му се пружиле и да учврсти новоформирано царство, које ће постојати још нешто више од пола века. Био је највећи владар Латинског царства.
Кратке чињенице Хенрик Фландријски, Датум рођења ...
Хенрик Фландријски | |
---|---|
Датум рођења | 1174. |
Место рођења | Валансјен, Ено |
Датум смрти | 11. јун 1216.(1216-06-11) (41/42 год.) |
Место смрти | Солун, Солунска краљевина |
Супружник | Агнеса од Монферата, Марија од Бугарске |
Потомство | Изабела |
Родитељи | Балдуин V од Еноа Маргарета Фландријска |
Династија | Ено |
латински цар | |
Период | 1206—1216 |
Претходник | Балдуин I |
Наследник | Петар |
Затвори