Стефан Урош III
краљ Србије (1321—1331) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Стефан Урош Немањић (око 1275[1] 1276.[2][3][4] или око 1284.[5][6] — 11. новембар 1331),[7][8] познатији као Стефан Дечански, био је краљ Србије из породице Немањића, син краља Милутина (1282—1321) и отац Стефана Душана (краљ 1331—1346, цар 1346—1355).
Стефан Урош | |
---|---|
Пуно име | Стефан Урош Немањић |
Датум рођења | око 1275. или око 1284. |
Место рођења | Српско краљевство |
Датум смрти | 11. новембар 1331. |
Место смрти | Звечански град, Српско краљевство |
Гроб | манастир Дечани |
Религија | православље |
Супружник | Теодора Смилец, Марија Палеолог |
Потомство | Стефан Душан, Теодора Немањић, Симеон Урош, Јелена Немањић Шубић, Душиц Немањић, Јана Груба |
Родитељи | Стефан Милутин Јелена |
Династија | Немањићи |
Краљ Србије | |
Период | 6. јануар 1322 – 8. септембар 1331. |
Претходник | Стефан Милутин |
Наследник | Стефан Душан |
Оженио се бугарском принцезом Теодором са којом је имао синове Душана и Душица и ћерку Јелену.
У другом браку, са византијском принцезом Маријом Палеолог, краљ Стефан Дечански имао је бар двоје деце: цара Симеона Уроша и Теодору.
Био је талац Татара од 1292. до око 1297. године. Када се вратио, оженио се Теодором. Урош III добио је управу над Зетом око 1308. године и побунио се против оца краља Милутина крајем 1313. године, или почетком 1314. године, али био је побеђен, ослепљен и послат у Цариград.[9] После 7 година боравка у прогонству, крајем 1320. године, или вероватније почетком 1321. године краљ Милутин дозволио је да се Урош III врати из прогонства у Србију.[10] Када је Милутин умро у октобру 1321. године у Србији је почео грађански рат између Константина и Уроша III око престола, престо је освојио Стефан Урош III и крунисао се за краља 6. јануара 1322. године.
Касније се побунио око престола и Владислав, али је био поражен код Рудника и остатак живота је провео у Угарској. Одмах након преузимања власти Стефану Урошу III Дечанском је умрла жена Теодора. Од почетка његове владавине Дубровник и босански бан Степан II (IV) повели су рат да Србији отму Хум и полуострво Пељешац. Босански бан је успео отети Хум 1326. године. У то време, Урош III се оженио Маријом Палеолог. У Византији је дошло до грађанског рата, између Андроника II Палеолога и Андроника III Палеолога. Стефан Дечански је стао на страну Андроника II, али није вршио никакве битне војне операције, касније је рат добио Андроник III. Византијски цар Андроник III је склопио савез са Бугарском и 1330. године кренули су у рат против Србије, али српски краљеви Душан и Урош III пресрели су бугарску војску и победили је у бици код Велбужда 28. јула 1330. године. После победе се састао са Бугарима и потписао мир, али да на бугарском престолу буду његова сестра Ана и њен син Јован. Тиме је показао да је Србија постала најмоћнија сила на Балканском полуострву. Византија је одустала од рата против Србије, а напала Бугарску. Српској властели није се свидело што нису напали Бугарску и добили више ратног плена и поседа. Стефан Душан почиње да постаје нелојалан и уз подршку властеле и у августу 1331. године диже побуну против краља. Стефан Урош III бива заробљен код Неродимља и пребачен у тамницу у Звечану, где је умро под неразјашњеним околностима 11. новембра 1331. године, а Стефан Душан се крунисао за краља 8. септембра 1331. године.
Подигао је манастир Високи Дечани према коме је назван Дечански. Српска православна црква га је канонизовала као светог краља.