Македонци
јужнословенски народ / From Wikipedia, the free encyclopedia
Македонци су јужнословенски народ који претежно живи у Северној Македонији, где чини око 64,2% становништва, док су у околним државама најбројнији у Србији, где их има око 23.000. У Грчкој је њихова национална лојалност подељена између грчке („Славофони Грци“) и македонске.[тражи се извор]
Укупна популација | |
---|---|
око 2 милиона[1] | |
Региони са значајном популацијом | |
Северна Македонија | 1.073.299[2] |
Албанија | 5.512[3] |
Аустрија | 20.135[4][5] |
Аустралија | 83.978—200.000[4][6] |
Србија | 22.755[7] |
Бугарска | 1.654[8] |
Канада | 37.055—200.000[9][10] |
Хрватска | 4.138[11] |
Француска | 2.300—15.000[12] |
Немачка | 62.295—85.000[4][13] |
Грчка | 747 (попис 2001) 10.000—30.000 (процена 1999)[14][15] |
Италија | 92.847[16] |
Република Српска | 341[17] |
Словенија | 3.972[18] |
Швајцарска | 61.304—63.000[4][19] |
САД | 57.200—200.000[4][20] |
Језици | |
македонски језик | |
Религија | |
доминира православна, али има муслимана и атеиста | |
Сродне етничке групе | |
остали Јужни Словени |
Као посебна национална заједница први пут у историји признати су на АВНОЈ-у 1943. године, званично у социјалистичкој Југославији од 1945. године, као један од пет равноправних народа.
Етнички Македонци су углавном православне вероисповести, али има мањи број муслимана и атеиста. Македонци муслиманске вероисповести су познатији под именом Торбеши.
Број Македонаца процењује се на око 2—2,2 милиона, од тога у Северној Македонији око 1.300.000.
Македонски језик припада јужнословенској групи индоевропске породице језика.