Латинска Америка
From Wikipedia, the free encyclopedia
Латинска Америка или Латиноамерика, је територијална и социокултурална целина, различита од Хиспаноамерике и Ибероамерике, и која се састоји од америчких земаља, бивших колонија европских земаља у којима се говоре романски језици, то јест, језици који су настали из латинског — шпански, португалски и француски.
Површина | 21.069.501 ²km |
---|---|
Становништво | 548.500.000 |
Независне државе | 20 |
Протекторати | 4 |
БДП | $2,26 билиона |
Језици | шпански, португалски, француски, креолски, ајмара, наватл, мајански, гварани, италијански, немачки, велшки |
Временске зоне | UTC -2:00 (Бразил) до UTC -8:00 (Мексико) |
Највећи градови | Мексико, Сао Пауло, Буенос Ајрес, Рио де Женеиро, Лима, Богота Сантијаго, Хавана. |
Овај термин се обично погрешно примењује на нелатинске земље централне Америке (Белизе), Јужне Америке (Суринам и Гвајана), и Кариба (десетине острва на којима је званичан језик холандски или енглески), само зато што се не налазе у Северној Америци. Из тог разлога, народи Кариба траже право на сопствени културни и геополитички идентитет, и захтевају да се цео регион назове Меридијанска Америка и Кариби.
Сличан феномен се дешава у неким градовима САД са великим хиспанским утицајем, као на пример Лос Анђелес, Мајами или Сан Дијего. Међутим, дискутабилно је да ли чиканоси (chicanos), хиспанофони који чине знатан проценат становништва Калифорније, треба или не треба да се сматрају латиноамеричким народом. С друге стране, све чешће је у оптицају синтагма „латиноамериканизација САД“ (latinoamericanización de Estados Unidos) за обележавање феномена све већег пораста броја становника латиноамеричког порекла, као и све веће присутности латиноамеричке културе и шпанског језика на територији САД која се све више намеће традиционално англосаксонској култури Сједињених Америчких Држава.
С друге стране, Квебек и друге франкофонске зоне Канаде и САД, као Акадија, Луизијана, Сент Пјер и Микелон и друге, обично не спадају у дефиницију Латинске Америке, упркос чињеници да имају значајан број становника који говоре романске језике, зато што те територије нису независне државе или зато што су физички одвојене и удаљене од територије која се подразумева као Латинска Америка. Међутим, Француска Гвајана, Гваделуп и Мартиник се укључују, иако су под протекторатом Француске и нису независне државе.