Кнежевина Ахаја
From Wikipedia, the free encyclopedia
Кнежевина Ахаја или Ахајска кнежевина је била једна од латинских држава насталих на простору Византије после крсташког заузећа Цариграда 1204. године. Обухватала је област данашњег Пелопонеза који су у име краља Солуна Бонифација Монфератског (1204—1207) заузели током 1205. године Вилијем Шамплит (1205—1209) и Готфрид Вилерден (1209—1228). Освајање Пелопонеза је завршено 1248. године покоравањем словенских племена на планинини Тјагет и лучког града Монемвасије.
Кнежевина Ахаја | |||
---|---|---|---|
Географија | |||
Престоница | Андравида (1205—1249) Мистра (1249—1261) | ||
Друштво | |||
Службени језик | француски (званични), грчки (народни) | ||
Религија | Католицизам, Православље (народна) | ||
Облик државе | Монархија | ||
Историја | |||
Догађаји | |||
— Основана | 1205 | ||
— Ушла у састав деспотовине Мореје | 1432 | ||
Земље претходнице и наследнице | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Византија | Византија |
Свој врхунац кнежевина достиже под Вилијемом (1246—1278) који подиже Мистру и у њу премешта своју престоницу, али након пораза у Пелагонији 1259. године мора да је преда 1262. године Михајлу Палеологу (регент 1259—1261, цар 1261—1282), чиме је отпочело поновно византијско присуство на Пелопонезу.
Током 14. века држава је запала у кризу унутрашњим сукобима око власти који су своју кулминацију достигли уласком Каталонаца у сукобе. Током тих унутрашњих борби, византијски поседи су се полако ширили на рачун ахајских кнежева, да би 1430. године морејски деспот Тома Палеолог (1428—1460) уз подршку своје браће Константина (удеони деспот 1428—1443, врховни деспот 1443—1449, регент 1423—1424. и 1437—1440, цар 1449—1453) и Јована (савладар 1421—1425, цар 1425—1448) скршио моћ последњег кнеза Центурионеа (1404—1432) који му је према мировном уговору предао остатке своје државе као мираз његове ћерке и наследнице којом се Тома оженио, тако да је после његове смрти 1432. године и последњи остатак некадашње латинске државе прешао у посед Византинаца.