Иронија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Иронија (грч. — лажно игнорисање) је језички израз и стилска фигура којој је право значење речи:
1. Фино (прикривено) исмевање при ком се говори обратно од онога што би требало рећи (нпр. „мудра глава“, а говори се о глупаку); подсмех, поруга уопште.
2. Прекретница догађаја који се оштро разликује од жељеног или очекиваног тока; веома уочљива препрека између високих замисли и ситне стварности која би требало да буде њихово остварење (иронија случаја-судбине)