Бедем Хексамилеон
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хексамилеон или Хексамилион (грч. ) је био заштитни бедем који се налазио на коринтском земљоузу током средњег века и штитио је једини копнени прилаз Пелопонезу. Био је ојачан са 153 куле, са два утврђења смештена на крајевима и једним на средини. Први бедем на овом простору подигнут је између 408. и 450. године за време владавине Теодосија II (408—450), под којим су подигнути и двоструки бедеми у Цариграду, са циљем заштите Пелопонеза од пљачкашких упада варварских народа. После VII века је изгубио свој стратешки значај, тако да је временом запуштен, да би са ширењем деспотовине Мореје, крајем XIV века, поново дошао у центар пажње. Током прве половине XV века обнављан је два пута (1415. и 1444), али су га Османлије оба пута рушиле и он се од тада налази у рушевинама.