Апокалипса данас
амерички ратни филм из 1979. у режији Франсиса Форда Кополе / From Wikipedia, the free encyclopedia
Апокалипса данас (енгл. ) је амерички ратни филм из 1979. године, редитеља Франсиса Форда Кополе. У главним улогама су Марлон Брандо, Роберт Дувал, Мартин Шин, Фредерик Форест, Алберт Хол, Сем Ботомс, Лоренс Фишберн, Харисон Форд и Денис Хопер. Сценарио, који су написали Копола и Џон Милијус, делимично је базиран на роману Срце таме Џозефа Конрада из 1899, са тим што је радња, уместо у Конгу у 19. веку, смештена за време Вијетнамског рата. Филм прати путовање реком из Јужног Вијетнама у Камбоџу које је предузео капетан Бенџамин Л. Вилард (Шин), који је на тајној мисији да изврши атентат на пуковника Керца (Брандо), одметнутог официра Специјалних војних снага оптуженог за убиство и за кога се претпоставља да је луд.
Апокалипса данас | |
---|---|
Изворни наслов | Apocalypse Now |
Жанр | ратни филм |
Режија | Франсис Форд Копола |
Сценарио | Џон Милијус Франсис Форд Копола по мотивима романа Срце таме Џозефа Конрада |
Продуцент | Франсис Форд Копола |
Главне улоге | Марлон Брандо Мартин Шин Денис Хопер Роберт Дувал |
Музика | Кармајн Копола Франсис Форд Копола |
Сценограф | Дин Тавулерис |
Сниматељ | Виторио Стораро |
Монтажа | Ричард Маркс Волтер Мерч Џералд Б. Гринберг Лиса Фруктман |
Година | 1979. |
Трајање | 153 минута |
Земља | САД |
Језик | енглески |
Буџет | 31 милион долара |
Зарада | 150 милиона долара |
Веб-сајт | |
веза |
Милијус се заинтересовао за адаптацију Срца таме смештене у Вијетнамском рату крајем 1960-их, и у почетку је почео да развија филм са Кополом као продуцентом и Џорџом Лукасом као редитељем. Након што је Лукас постао недоступан, Копола је преузео редитељску контролу и био је инспирисан филмом Вернера Херцога Агире, гнев Божји (1972) у приступу материјалу. У почетку је планирано петомесечно снимање, али касније је филм постао познат по проблемима са којима се суочавао током снимања више од годину дана. Међу тим проблемима били су скупи сетови које је уништило лоше време, Брандо који се на снимању појавио прекомерно тежак и потпуно неприпремљен, и Шин који је доживео слом и претрпео готово фаталан срчани удар у време снимања. Проблеми су се наставили и након продукције, јер је излазак филма одлаган неколико пута, док је Копола монтирао преко милион стопа филма.
Филм је освојио Златну палму на Филмском фестивалу у Кану, где је премијерно приказан недовршен пре него што је коначно објављен 15. августа 1979. године. Филм се добро показао на биоскопским благајнама, зарадио је 78 милиона долара у Америци, а укупно преко 150 милиона долара широм света. Почетне критике биле су помешане; док је кинематографија Виторија Сторароа била широко хваљена, неколико критичара сматрало да је Кополина обрада главних тема приче антиклимактична и интелектуално разочаравајућа.
Филм се данас сматра једним од најбољих филмова икад снимљених. Номинован је за осам Оскара, укључујући оне за најбољи филм, најбољег режисера (Копола) и најбољег споредног глумца (Дувал), а освојио је оне за најбољу кинематографију и најбољи звук. Заузео је 14. место у анкети најбољих филмова часописа Sight & Sound 2012. године, и 6. место у анкети режисера најбољих филмова свих времена. Роџер Иберт га је такође уврстио у своју топ 10 листу најбољих филмова икада. Филм је 2000. године Конгресна библиотека изабрала за чување у Националном филмском регистру као „културно, историјски или естетски значајан”.