Шарл од Орлеана
From Wikipedia, the free encyclopedia
Шарл од Орлеана или Карло од Орлеана (франц. , [1]; 24. новембар 1394, Париз - 5. јануар 1465, Амбоаз) је био војвода од Орлеана [2] [3] (1407—1465) и син орлеанског војводе и брата француског краља Луја I [3] и његове супруге Валентине Висконти и отац каснијег француског краља Луја XII [3] из куће Орлеана [4] (огранак династије Валоа [3]).
Шарл од Орлеана | |
---|---|
Датум рођења | (1394-11-24)24. новембар 1394. |
Место рођења | Париз, Француска |
Датум смрти | 5. јануар 1465.(1465-01-05) (70 год.) |
Место смрти | Амбоаз, |
Супружник | Изабела од Валоа, Бона д'Армањак, Марија Клевска |
Потомство | Луј XII, Joan of Valois, Duchess of Alençon, Marie of Orléans, Viscountess of Narbonne, Anne of Orléans, Abbess of Fontevraud |
Родитељи | Луј I од Орлеана Валентина Висконти |
Династија | Валоа |
Претходник | Луј I од Орлеана |
Наследник | Луј XII |
Био је један од најмоћнијих француских феудалаца свог времена. Године 1407. оца су му убиле присталице војводе Бургундије. Шарл и његов таст гроф Армањака постали су тада непомирљиви противници бургундског војводе. Француска се поделила на две странке Армањаке (противници бургундског војводе) и Бургундијце (присталице бургундског војводе). Војвода Бургундије је држао Париз све до 1413. године, када је избио устанак Кабошинаца, па су Парижани пустили у град Армањаке да би они угушили устанак.
Недуго потом, 1415. године долази до обнове Стогодишњег рата. Енглески краљ се искрцао у Нормандији и пошто је освојио Арфлер, кренуо је да се повлачи према Калеу. У бици код Аженкура напала га је француска војска, у којој се налазио Шарл, под командом господара Албреа. Француска војска је до ногу потучена, господар Албреа је погинуо, а Шарл, са око 1.000 племића, заробљен. У Шарловом одсуству, Енглези су покушавали да освоје Орлеан, који је Јованка Орлеанка успешно одбранила. Шарл је у заробљеништву остао до 1440. године, када га је откупио нови војвода Бургундије, који се измирио с њим и учинио га витезом Златног руна.
После ослобођења више није ратовао, бавио се поезијом.