Цариградски мир (1800)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Цариградски мир је склопљен 2. априла 1800. између Османског царства и Руске империје, што је најавило стварање Републике Седам острва, прве аутономне грчке државе од пада Византијског царства.
Нова држава се састојала од Јонских острва, седам острва у близини западне обале Грчке, која су вековима била под влашћу Венеције и тако избегла османско освајање, за разлику од грчког копна. Након пада Млетачке републике 1797. године, острва су дошла под француску власт. У почетку популарни, Французи су брзо отуђили Грке својом антиклерикалном политиком, а посебно острвско племство, својим републиканским идеалима. Године 1798. Руси и Османлије су покренули заједничку експедицију на острва која су држали Французи, која је кулминирала заузимањем Крфа 1799. Након тога, представници острвског племства отишли су у османску престоницу, Константинопољ, и руску престоницу, Санкт Петербург, како би се обезбедила самоуправа острва. Резултирајући преговори довели су до стварања Републике Седам острва као федералне републике под влашћу османског султана. Истовремено је донет конзервативни и реакционаран устав, такозвани „Византијски устав“, који је учврстио доминацију племства у острвским пословима. У пракси, острва су остала под руским, а не под османским утицајем а домаћи политички развој довео је до усвајања новог устава већ 1801. Сама Република ће опстати до 1807, када је припојена Наполеоновомовом француском царству према Тилзитском миру.