Хрвоје Вукчић Хрватинић
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хрвоје Вукчић Хрватинић (1350—1416) био је владар западне Босне и Далмације у 14. и 15. веку. Имао је титуле херцег сплитски (1403), велики војвода босански (1380) и кнез Доњих Краја.[1]
Овом чланку је потребна лектура текста. То подразумева исправку граматичких, правописних и интерпункцијских грешака или тона. |
Хрвоје Вукчић Хрватинић | |
---|---|
Датум рођења | 1350. |
Место рођења | Котор, Бановина Босна |
Датум смрти | 1416. |
Место смрти | Јајце, Босанска краљевина |
Гроб | подземна црква (катакомба) у Јајцу |
Супружник | Јелена Нелипчић |
Потомство | Балша Херцеговић Хрватинић |
Родитељи | Вукац Хрватинић непознато |
Династија | Хрватинићи |
херцег сплитски, велики војвода босански и кнез Доњих Краја | |
Период | 1380—1416 |
Претходник | Вукац Хрватинић |
Наследник | Јурај Војсалић |
Припадао је властелинској породици Хрватинић, која је у прошлости управљала облашћу Доњи Краји. Искористивши слабљење централне власти крајем 14. века у Краљевини Босни и Краљевини Угарској, постао је први и највећи самостални обласни господар (велможа) у босанској држави, те је проширио своју власт на велике делове Далмације и Хрватске, а имао је поседе и у Славонији.[2] Пошто је добио титулу херцега сплитског, Хрвоје је обновио достојанство кнеза Доњих Краја. Титулу земаљског кнеза у истом рангу је касније носио само још Стефан Вукчић Косача.[3]
Област којом је Хрвоје директно управљао на врхунцу своје моћи обухватала је трећину босанске државе. У њу спадају: Доњи Краји, неколико села у жупи Босни (Трибеуша, Лупница и Била у Лашви и Какањ у Трстивници), жупа Лашва била је под његовим утицајем иако је њоме управљао тепчија Батало (Хрвојев зет), поседи у Усори (Сребреница, Кучлат, Бродар, Сусед), у Западним Странама (Ливно са градом Бистричким), Омиш (кога је добио као мираз уз Јелену Нелипчић), велики део Западног Хума (освојио га потискивањем Радивојевића), жупа Врхрика са градом Прозором, острва Брач, Хвар, Корчула и Вис, као и сви далматински и хрватски градови до Зрмање, Пожега и Сегест у Шомођкој жупанији (1409-1413).[4]