Хормон
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хормон (од Грчког όρμή - покренути, пробудити) је хемијски гласник између ћелија (или групе ћелија). То су органска једињења различите хемијске природе, која делују у малим количинама. Њихово деловање је специфично па недостатак доводи до карактеристичних промена у организму. Сви вишећелијски организми организми производе хормоне (укључујући биљке - фитохормони).
Функција хормона је да служи као сигнал до циљне ћелије; активност хормона је детерминисана начином секреције и преносним сигналом примајућег ткива. Хемијски гласници, које синтетизују неурони чине неуро-хормоне, а друге посебне ћелије синтетизују „класичне“ хормоне. Најпознатији животињски хормони су произведени у ендокриним жлездама кичмењака, али хормони се производе у скоро сваком органском систему и ткиву у животињском телу.
Хормонски молекули се излучују (пуштају) директно у крвоток. Хормони се крвљу преносе до места где треба оставити „поруку“, то јест до места деловања. То су посебна ткива, специфична за сваки хормон, тзв. циљана ткива. На ћелијама циљаних ткива налазе се специфичне молекулске структуре, рецептори. Они се могу налазити и у самим ћелијама. Хормони „проналазе“ циљана ткива „препознајући“ своје рецепторе, реагују са њима на специфичан начин и низом хемијских реакција изазивају метаболички ефекат у ћелији.
Неки хормони звани ектохормони се не излучују у крвоток, они се крећу циркулацијом или дифузијом до циљних ћелија, које могу бити оближње ћелије (паракрине активност) у оквиру истог ткива или ћелије удаљених органа у телу.