Хипотеза
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хипотеза (грч. ) од подложено, подметање; наслућивање, претпоставка о разлозима, узроцима, силама, законима, односима која служи за решење проблема, за испуњавање празнина искуства, за успостављање веза, за опојмљивање закономерности; хипотезом се назива таква објашњавајућа претпоставка посебно онда када јој се признаје неки вероватносни садржај. Да би хипотеза била научна хипотеза, научни метод захтева да неко може да је тестира. Научници углавном заснивају научне хипотезе на претходним запажањима која се не могу на задовољавајући начин објаснити доступним научним теоријама. Иако се речи „хипотеза” и „теорија” често користе као синоними, научна хипотеза није исто што и научна теорија. Радна хипотеза је привремено прихваћена хипотеза предложена за даља истраживања,[1] у процесу који почиње образованим нагађањем или мишљу.[2]
Начини ли се претпоставка само као покушај, да би се решио неки проблем, говори се о радној хипотези; ако се она не признаје као исправна, али се ипак показује као практично целисходна за обраду неког проблема, тада се говори о фикцији.
Уколико је реч о теоријски недоказивом, али за спровођење неке замисли неопходном наслућивању, тада је на делу постулат, или, у случају да примењене појмове не затичемо, него сами производимо, поставка. Хипотеза треба да се поткрепи (поткрепљивање, верификација).