Хинди-урду
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хиндустански или хиндустани, или хинди-урду ( [ɦɪn̪ˈd̪uːsˌt̪aːni]),[9] подскупина је индоаријских језика језика раширених по дијеловима Индије и Пакистана, те у разним државама широм свијета. Гледајући из јужнословенске перспективе ситуација са хинди-урду језиком је веома слична ситуацији с српскохрватским језиком пошто њега чине хинду и урду језик који се сматрају једним језиком с разликом што су у хинди верзију ушли неки индијски појмови, док су у урду верзију ушли персијско-арапски појмови. Хинди-урду језик је службени језик у Индији гдје се зове хинду и у Пакистану гдје се зове урду.
хинди-урду | |
---|---|
хиндустански хиндустани | |
| |
Говори се у | Бихар, Чатисгар, Делхи, Харајана, Химачал Прадеш, Џарканд, Мадја Прадеш, Раџастан, Утар Прадеш, Утараханд[1] |
Број говорника | 329 милиона (недостаје датум)[2] Л2 говорника: 215 милиона (1999)[2] |
индоевропски
| |
Стандардни облик | |
Дијалекти | кхариболи
|
деванагари (хинди алфабет) насталик (урду алфабет) брајева азбука (хинди брајева азбука и урду брајева азбука) кајти (историјски) | |
Ручно кодирани језик | Индијски систем потписивања (ISS)[3] |
Званични статус | |
Службени језик у | Индија (као хинди, урду) Пакистан (као урду) Фиџи (као фиџи хинди) |
Признати мањински језик у | Маурицијус[4] Суринам[5] (као суринамски хиндустански) Гвајана[5] (као гвајански хиндустански) Тринидад и Тобаго[5] (као тринидадски хиндустански) |
Регулише | Централни хинди директорат (хинди, Индија)[6] Одељење за промоцију националног језика (урду, Пакистан) Национални савет за промоцију урду језика (урду, Индија)[7] |
Језички кодови | |
ISO 639-1 | hi |
ISO 639-2 | hin – хиндиurd – урду |
ISO 639-3 | Или:hin – хиндиurd – урду |
Глотолог | hind1270 [8] |
Лингосфера | 59-AAF-qa to -qf |
Области (црвено) где је хиндустански (кхариболи []/каурави []) матерњи језик | |
Хинди и урду су службени језици
Други језици провинције/државе
Национални ниво |
Хиндустански језик је индоевропски језик индоаријскога огранка индоиранске гране примарно деривиран из дијалекта кхариболи, а инкорпорира голему количину вокабулара из санскрта, персијског, арапског и чагатајског.[10][11] Историјски познат као хиндави, дехлви и рекхта, данас је лингва франка северне Индије и Пакистана.[12][13] Хиндустански је плурицентрични језик с две службене форме, модерним стандардним хиндским и модерним стандардним урдским,[14] које чине његове стандардизиране регистре и могу се звати хиндскоурдски када се узму заједно. Колоквијални језици готово су нераспознатљиви, међутим иако су службени стандарди готово идентични у граматици, разликују се у књижевним конвенцијама те у академском и техничком вокабулару, при чему је урдски усвојио јаче персијске, туркијске и арапске утицаје, док се хиндски јаче ослања на санскрт.[15][16] Пре поделе Индије термини хиндустански, урдски и хиндски били су синонимни; сви су покривали оно што се данас зове урдски и хиндски.[17] Термин хиндустански још се употребљава да се означи колоквијални језик, на пример за језик боливудских филмова, али и за неколико прилично различитих варијетета хиндског говорених изван потконтинента, нпр. за фиџијскохиндски и карипскохиндустански у Тринидаду и Тобагу, Гвајани, Суринаму, Јамајци и Јужној Африци.
Број говорника ових језика износи преко 240.000.000, од чега највише отпада на хинди (181,676,620).[18]