Фридрих III Сицилијански
From Wikipedia, the free encyclopedia
Фридрих III Сицилијански[lower-alpha 1] (кат. , сиц. Fidiricu, итал. , лат. ; Барселона, 13. децембар 1272 — Патерно, 25. јун 1337) је био краљ Сицилије (1296—1337) из династије Барселона.
Фридрих III Сицилијански | |
---|---|
Датум рођења | (1272-12-13)13. децембар 1272. |
Место рођења | Барселона, Круна Арагона |
Датум смрти | 25. јун 1337.(1337-06-25) (64 год.) |
Место смрти | Патерно, Краљевина Сицилије |
Гроб | Катанијска катедрала |
Супружник | Елеонора Анжујска |
Потомство | Петар II Сицилијански, Руђер од Сицилије, Манфред од Атине, Констанца од Сицилије, Елизабета од Сицилије, Вилијам II од Атине, Јован II од Атине, Маргарита од Сицилије Алфонсо Фадрике, Изабела од Арагона, Елеонора од Арагона, Санчо од Сицилије, Орландо од Арагона |
Родитељи | Пере III од Арагона Констанца од Сицилије, краљица Арагона |
Династија | Барселона |
краљ Сицилије | |
Период | 1296—1337 |
Претходник | Ђауме I |
Наследник | Петар II |
Био је син Переа III од Арагона и Констанце од Сицилије.[1][2][3] Важна је личност рата Сицилијанске вечерње. Прво је заузимао положај намесника свог брата Ђаумеа II од Арагона на Сицилији од 1291. године. Пошто је одбио да по уговору у Анањију, који је потписао Ђауме, Сицилију преда папи, био је крунисан за сицилијанског краља. Та титула му је призната миром у Калтабелоти 1302. године, којим се и завршио рат Сицилијанске вечерње. Остатак владавине краљ Фридрих је провео у релативном миру. Сукоби су били само повремени.[4][2]
У том периоду био је једна од важнијих фигура каталонске експедиције на исток. Политички ефекти овог изузетног подухвата нису били значајни, нити се могао очекивати било какав други резултат. Експедиција је започела само да би се Сицилија ослободила огромног броја незаузетих плаћеника Алмогавера. Једини резултат овог подухвата који је имао везе са самом Сицилијом било је, барем номинално, успостављање врховне власти над Атинским војводством, једном од последњих државних творевина Четвртог крсташког рата.[5]