Франсиско Хавијер
From Wikipedia, the free encyclopedia
Франсиско Хавијер[3] (шп. ; 7. април 1506 — 2. децембар 1552) је био шпански римокатолички мисионар и саоснивач језуитског реда. Римокатоличка црква сматра да је после светог Петра он покрстио највише људи. Проглашен је свецем.
Франсиско Хавијер | |
---|---|
Датум рођења | (1506-04-07)7. април 1506. |
Место рођења | Дворац Хавијер, Краљевина Навара |
Датум смрти | 3. децембар 1552.(1552-12-03) (46 год.) |
Место смрти | Шангчуан острво, Велико Царство Минг |
Покрет |
Рођен у Хавијеру (Xavier на старошпанском и наваро-арагонском, или Xabier, баскијска реч која значи „нова кућа“), у Краљевини Навари (у данашњој Шпанији), био је пратилац Игњатија Лојоле и једног од првих седам језуита који су се заветовали на сиромаштво и чедност на Монмартру у Паризу 1534. године.[4] Водио је опсежну мисију у Азији, углавном у Португалском царству на истоку, и био је утицајан у раду евангелизације, посебно у Индији раног модерног доба. Он је био интензивно укључен у мисионарске активности у португалској Индији. Године 1546, Франсиско Хавијер је у писму упућеном португалском краљу Жоао III предложио оснивање Гоанске инквизиције.[5][6][7][8] Док неки извори тврде да је он заправо тражио специјалног свештеника чија би једина функција била да промовише хришћанство у Гои,[9] други се не слажу са овом тврдњом.[10]
Папа Павле V прогласио га је блаженим 25. октобра 1619, а канонизовао га је папа Гргур XV 12. марта 1622. Године 1624, постао је копокровитељ Наваре. Познат као „aпостол Индије“, „aпостол Далеког истока“, „aпостол Кине“ и „aпостол Јапана“, сматра се једним од највећих мисионара од апостола Павла.[11] Папа Пије XI је 1927. објавио декрет „Апостоли у мисијама“ којим је Франциско Хавијер, заједно са Терезом од Лизијеа, именовао копокровитељем свих иностраних мисија.[12]