Фабијан Канчелара
From Wikipedia, the free encyclopedia
Фабијан Канчелара (итал. ; Берн, 18. март 1981),[3] познат под надимком „Спартакус”, бивши је швајцарски бициклиста, који је пред крај каријере возио за амерички тим Трек—сегафредо. Четири пута је освојио Свјетско првенство у вожњи на хронометар, по три пута Париз—Рубе, Ронде ван Фландерен, Страде Бјанке и Е3 Бинкбанк, док је по једном освојио Милано—Санремо, Тур де Свис и Тирено—Адријатико. Десет пута је освојио првенство Швајцарске у вожњи на хронометар, једном Вело д’Ор за бициклисту године и два пута награду за спортисту године Швајцарске. Тренутно је власник про тур тима Тудор про сајклинг, који је преузео у априлу 2022.
Фабијан Канчелара | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Пуно име | Фабијан Канчелара | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Надимак | Спартакус[1][2] | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Датум рођења | (1981-03-18)18. март 1981. (43 год.) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Мјесто рођења | Берн, Швајцарска | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Држављанство | Швајцарска | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Висина | 1,86 м[3] | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Маса | 80 кг[3] | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Тренутни тим | Завршио каријеру | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Дисциплина | друмски | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Тип возача | хронометраш, класик специјалиста | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2000 | Мапеј—Квик степ | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2001—2002 2003—2005 2006—2010 2011—2016 | Мапеј—Квик степ Фаса Бортоло Саксо Банк Леопард Трек | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Тирено—Адријатико | 1 (2008) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Тур де Свис | 1 (2009) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Милано—Санремо | 1 (2008) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Ронде ван Фландерен | 3 (2010, 2013, 2014) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Париз—Рубе | 3 (2006, 2010, 2013) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Страде Бјанке | 3 (2008, 2012, 2016) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Е3 Саксо банк | 3 (2010, 2011, 2013) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Свјетски шампион (вожња на хронометар) | 4 (2006, 2007, 2009, 2010) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Национални шампион (друмска трка) | 2 (2009, 2011) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Национални шампион (вожња на хронометар) | 10 (2002, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2012, 2013, 2014, 2016) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Денмарк Рунт 1 (2006) Тур оф Оман 1 (2010) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Остало | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Вело д’Ор | 1 (2010) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Награде и медаље
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Ажурирано: 25. јун 2020. |
Бицикл је почео да вози са 13 година, када се „заљубио” у један стари бицикл. Након тога, почео је озбиљније да се бави бициклизмом и освојио је Свјетско првенство у вожњи на хронометар за јуниоре двије године заредом, 1998 и 1999. Професионалну каријеру почео је 2000, са 19. година, када је потписао за Мапеј—Квик Степ као стажиста. Познат је као добар хронометраш, класик специјалиста и радник за сувозаче који се боре за генерални пласман. Након побједа на неколико мањих трка у почетним годинама каријере, прву велику побједу остварио је на Тур де Франсу 2004, гдје је побиједио на прологу на отварању трке и узео жуту мајицу, коју је носио један дан. Године 2006, освојио је први пут Париз—Рубе, а затим и Свјетско првенство у вожњи на хронометар, које је освојио и 2007. уз двије етапне побједе на Тур де Франсу.
Године 2008. освојио је Милано—Санремо и златну медаљу у вожњи на хронометар на Олимпијским играма. Следеће године, освојио је трећу титулу свјетског шампиона у вожњи на хронометар, док је био лидер на неколико етапа на Тур де Франсу и Вуелта а Еспањи. Године 2010. освојио је Париз—Рубе други пут и први пут Ронде ван Фландерен, као и четврту титулу свјетског шампиона у вожњи на хронометар, захваљујући чему је добио награду Вело д’Ор, за бициклисту године. Након периода без већих побједа током 2011 и 2012, када је био и повријеђен, 2013. године освојио је трећи пут Париз—Рубе и други пут Ронде ван Фландерен, док је трећи Ронде освојио 2014. године. Након бројних повреда током 2015, освојио је златну медаљу у вожњи на хронометар на Олимпијским играма 2016. На крају сезоне, завршио је каријеру, а изабран је за спортисту године у Швајцарској.
Након што је почео професионалну каријеру, возио је за четири тима. Остварио је велике успјехе на Монументалним класицима, освојио је по три пута Париз—Рубе и Ронде ван Фландерен, као и једном Милано—Санремо. По три пута освајао је и класике Е3 Харелбеке и Страде Бјанке. Побиједио је на пет етапа на отварању Тур де Франса и носио је жуту мајицу укупно 29 дана, што је највише од возача који нису освојили Тур.[4] Поред успјеха на класицима и у вожњи на хронометар, освојио је Тирено—Адријатико , Тур де Свис и Тур оф Оман трке. Био је четири пута свјетски шампион у вожњи на хронометар и два пута олимпијски; два пута је био национални шампион у друмској и десет пута у вожњи на хронометар.
Његово ривалство са Томом Боненом сматра се једним од највећих ривалстава на класицима свих времена.[5] Највише је истакнуто на Ронде ван Фландерену 2010, када су њих двојица били испред осталих у борби за побједу. Тај тренутак назван је од стране медија сумом деценије — „Канчелара и Бонен испред осталих”.[5]