Урду (језик)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Урду (изворно: اردو; локално преведен и познат као лашкари, изворно: لشکری) припада групи индоевропских језика и граматички и лингвистички се развијао под утицајем многих језика различитих група као што су персијски, турски, пашто, арапски те хинду и санскрит у периоду постојања султаната Делхи и Могулског царства (1200-1800. године).[1][2]
Кратке чињенице урду, Изговор ...
урду | |
---|---|
اردو (لشکری) | |
Изговор | /[ˈʊrd̪u/ |
Говори се у | Пакистан, Индија, Бангладеш и Непал |
Број говорника | непознато (Индија 104 милиона (2010), други језик у Пакистану 94 милиона цитирано 1999) |
арапско писмо, деванагари | |
Званични статус | |
Службени језик у | Пакистан Индија, Фиџи (као фиџи хинди) |
Признати мањински језик у | |
Регулише | Национална језичка управа (Пакистан) Национални савет за промоцију ураду језика (Индија) |
Језички кодови | |
ISO 639-1 | ur |
ISO 639-2 | urd |
ISO 639-3 | urd |
Већински језик
Мањински језик | |
Урду је званични језик или званични са још неким језицима |
Затвори
Урду се налази на 20. месту по броју говорника којима је матерњи језик. То је народни и званични (заједно са енглеским) језик Пакистана. Такође је један од 23 званична језика Индије.