Ураган
From Wikipedia, the free encyclopedia
Тропски циклон (оркан, ураган или тајфун) метеоролошка је појава на Земљи која се састоји од брзих ветрова те много кише. Урагани могу трајати неколико дана или недеља и честа су појава на истоку САД, југоисточној Азији и на северу Аустралије. Супротно медијским написима о снажним ветровима који све уништавају на свом путу, урагани су на копну много слабији ветар од наше буре, иако у обалном подручју имају већу разорну моћ због дизања нивоа мора.[1] Тропски циклон је брзо ротирајући олујни систем који се одликује центром ниског притиска, јаком ветровима, и спиралним аранжманом грмљавинских олуја које производе јаку кишу. У зависности од његовог положаја и јачине, тропски циклон се назива именима као што су ураган, оркан (фр. , од шп. [2]), тајфун, тропска олуја, циклонска олуја, тропска депресија, и једноставно циклон.[3] Атлански ураган је јак тропски циклон који се јавља у Атлантском океану или североисточном Тихом океану, а тајфун се јавља у северозападном Тихом океану. У Индијском океану и јужном Пацифику, сличне олује се називају „тропским циклонима”. У модерно доба, у просеку се око 80 до 90 именованих тропских циклона формира сваке године широм света, од којих преко половине развија ураганске ветрове од 65 kn (120 km/h; 75 mph) или више.[4] Тропски циклони преносе топлоту и енергију из тропских крајева и транспортују је ка умереним географским ширинама, што игра важну улогу у регулисању глобалне климе.
Тропски циклони се типично формирају над великим пространствима релативно вруће воде. Они изводе своју енергију из испаравања воде са површине океана, од које се затим кондензацијом формирају облаци и киша, кад се влажни ваздух подигне и охлади до засићења. Овај извор енергије се разликује од циклонских олуја средње географске ширине, као што су североисточњаци и европске олује, које су првенствено подстакнуте хоризонталним температурним контрастима. Јаки ротирајући ветрови тропских циклона су резултат конзервације угаоног момента узрокованог ротацијом Земље, при протоку ваздуха према оси ротације. Консеквентно, они се ретко формирају у појасу од 5° око екватора.[5] Тропски циклони типично имају пречник у опсегу од 100 и 4.000 km. Термин тропски се односи на географско порекло ових система. Они се скоро ексклузивно формирају изнад тропских мора. Реч циклон произилази из њихове кружне природе, при чему ветар дува насупрот смера казаљки на саду у Северној хемисфери и у смеру казаљки на сату у Јужној хемисфери. Супротни смерови циркулације су последица Кориолисовог ефекта. Поред јаког ветра и кише, тропски циклони могу до произведу високе таласе, погубне олујне поплаве, и торнада. Они типично брзо слабе над копном, где су одсечени од свог примарног извора енергије. Из тог разлога су приобални региони посебно осјетљиви на оштећења узрокована тропским циклонима у односу на унутрашњост. Јаке киша, међутим, могу да доведу до знатних поплава у унутрашњости, и олујни удари могу да произведу екстензивне приобалне поплаве и до 40 км од обале. Мада је њихов утицај на људске популације обично поражавајући, тропски циклони могу да ублаже суше. Они такође могу да односе топлотну енергију са тропика и да је преносе на пределе са умеренијом климом, што може да има важну улогу у регионалној и глобалној модулацији климе.
Тропски циклони увлаче ваздух са великог подручја и концентришу садржај воде у том ваздуху (из атмосферске влаге и влаге испарене из воде) у падавине на много мањој површини. Ово допуњавање ваздуха влагом након кише може изазвати вишесатну или вишедневну екстремно јаку кишу до 40 km (25 mi) од обале, далеко изнад количине воде коју локална атмосфера садржи у било ком тренутку. Ово заузврат може довести до изливања река, копнених поплава и општег преоптерећења локалних структура за контролу воде на великом подручју. Ефекти тропских циклона на људску популацију могу бити разорни. Сваке године тропски циклони утичу на различите регионе света, укључујући обалу Мексичког залива Северне Америке, Аустралију, Индију и Бангладеш. Климатске промене могу утицати на тропске циклоне на различите начине: међу могућим су интензивирање падавина и брзине ветра, смањење укупне учесталости, повећање учесталости веома интензивних олуја и ширење ка полу где циклони достижу максимални интензитет. Оне су последице климатских промена изазваних људским деловањем.[6]