Умберто II
последњи краљ Италије (9.5—12.6.1946) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Умберто II (15. септембар 1904 — 18. март 1983), пуним именом Умберто Никола Томазо Ђовани Марија ди Савоја, био је последњи краљ Италије. Познат је и као Мајски краљ (итал. ), због своје веома кратке владавине. Треће је дете краља Виторија Емануела III и Јелене Петровић Његош (Јелена Савојска) од Црне Горе[1]. Преко мајке је био брат од тетке принцу Ђорђу, краљу Александру Карађорђевићу, и Јелени Карађорђевић. Умберто је на престолу провео само месец дана. Постао краљ у мају 1946, после абдикације оца Виторија Емануела III, абдицирао у јуну пошто су се Италијани на референдуму изјаснили за републику.
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Умберто II | |
---|---|
Пуно име | Умберто Никола Томазо Ђовани Марија ди Савоја |
Датум рођења | (1904-09-15)15. септембар 1904. |
Место рођења | Кунео, Краљевина Италија |
Датум смрти | 18. март 1983.(1983-03-18) (78 год.) |
Место смрти | Женева, Швајцарска |
Супружник | Marie José of Belgium |
Потомство | Марија Пија од Савоје, Vittorio Emanuele, Prince of Naples, Maria Gabriella of Savoy, Марија Беатриче Савојска |
Родитељи | Виктор Емануел III Јелена Савојска |
Династија | Савоја |
Краљ Италије | |
Период | 9. мај — 13. јун 1946. |
Претходник | Виторио Емануеле III |
Наследник | монархија укинута Енрико де Никола као председник републике |
Потпис | |
Монограм Умберта II |
На престо је дошао након абдикације свога оца 9. маја 1946. и краљ је био до 12. јуна 1946. (33 дана). Одбацио је очеву титулу краља Албаније, а сам је молио албанског краља Зогуа да опрости што му је његов отац узео трон.
Пошто су Италијани на референдуму гласали за републику, монархија је формално окончана 12. јуна 1946. године, а краљ Умберто II. отишао је у егзил, напустивши Италију заувек. Преминуо је у избеглиштву у Швајцарској.
На његову сахрану Италија није послала званичну делегацију, а ни јавни сервис RAI је није преносио. Маурицио Морено, тадашњи конзул Италије у Лиону, је био једини присутни италијански званичник. Једино јавно обележавање жалости у Италији је била црна трака коју су играчи Јувентуса носили на утакмици против Пизе, 20. марта 1983.[2][3]