Трење
From Wikipedia, the free encyclopedia
Под трењем се подразумева отпор парова површина два тела при њиховом релативном кретању, изазван клизањем, котрљањем или клизно-котрљајним кретањем. Трење се супротставља релативном кретању тела. Трење које се јавља на додирним површинама два тела означава се као спољашње трење.[2] Спољашње трење које се јавља између чврстих тела не зависи од површине додирних површина. Разликује се од унутрашњег трења, које настаје при релативном кретању елемената унутар запремине чврстих, течних или гасовитих тела.[3][4][5] Трење при кретању назива се кинетичко трење и настаје код релативног међусобног кретања два тела. Трење при мировању назива се статичко трење и постоји између два тела која мирују ако у равни додира делују одговарајуће силе или моменти, који још увек не доводе до релативног кретања тела.
Трење је сила која се противи клизању једнога тела уз друго док се тела међусобно притискају, а делује у подручју додира. Када дође до таквог клизања, на поједино тело трење делује у супротном смеру од брзине којом клиже уз друго тело, и зове се трење клизања. Трење клизања претвара кинетичку енергију у топлоту. Статичко трење спречава клизање, и једнаког је износа а супротног смера од збира осталих сила које покушавају да изазову клизање. Ако се те силе повећавају, те њихов збир премаши максимални могући износ статичког трења (граничну вредност), почиње клизање а статичко трење се претвара у трење клизања. Гранична вредност статичког трења најчешће се не разликује значајно од износа трења клизања, али понекад може бити и знатно већа (на пример метал на металу или стакло на стаклу), а у ретким случајевима и мало мања. Износ силе трења не зависи непосредно од величине додирне површине, него само од хемијског састава и обради површина. Трење је последица хемијског међуделовања (електричне силе) материјала који су у додиру.[6]