Травњак
подручје са вегетацијом у којој доминирају траве / From Wikipedia, the free encyclopedia
Травњак је травнато подручје, животна заједница и биотоп обележен травама у ком има врло мало или уопште нема дрвећа. Делимично је настао човековим утицајем (крчењем шума), а припада животним заједницама. У биогеографији травњаци се зову травне формације.[1] Ту спадају ливаде и пашњаци (травњаци на којима се обавља испаша стоке) као и велики, природни травњаци:
- Саване у тропима
- Степе са високом и ниском травом умереног и суптропског подручја
- Подарктичка односно, субполарна травната тундра
- Плеистоценске мамутске степе
На травњацима постоји велик број биљака (нпр. шафран, трпутац, тратинчица и маслачак) и животиња, које могу живети на земљи (нпр. зец, јеж и миш), испод ње (кртица, кишна глиста) или у ваздуху (инсекти). Од птица ту живе фазан, препелица и шева. Неке биљке које расту на ливадама користе се за прављење чајева, а друге за исхрану.
Пашњаци су области где вегетацијом доминирају траве (). Међутим, шаш (Cyperaceae) и рогоз (Juncaceae) се такође могу наћи заједно са променљивим пропорцијама махунарки, попут детелине и других биљака. Пашњаци се природно јављају на свим континентима осим Антарктика и налазе се у већини екорегија Земље. Штавише, травњаци су један од највећих биома на земљи и доминирају пејзажом широм света.[2] Постоје различите врсте травњака: природни травњаци, полуприродни травњаци и пољопривредни травњаци.[2] Они покривају 31–43% Земљине површине.[3][4]