Терористички напад у Беслану
From Wikipedia, the free encyclopedia
Терористички напад у Беслану (рус. ) било је узимање талаца 1 септембра 2004. ујутру у средњој школи № 1 у граду Беслан у Сјеверној Осетији, током свечаног скупа посвјећеног почетку школске године. Терористи су два и по дана држали више од 1100 талаца у минираној згради[4] (углавном дјецу, њихове родитеље и школско особље) у најтежим условима, ускраћујући људима и минималне природне потребе.
Терористички напад у Беслану | |
---|---|
Мјесто | средња школа № 1 града Беслана Република Сјеверна Осетија — Аланија |
Координате | 43° 11′ 03″ С; 44° 32′ 27″ И |
Датум | 1—3. септембар 2004. |
Мета | цивили (укључујући дјецу) |
Врста напада | узимање талаца, постављање захтјева властима уз пријетње одмаздом против талаца, убијање цивила, полицајаца и војног особља |
Оружје | пиштољи, аутоматске пушке, митраљези, бацачи граната, импровизоване експлозивне направе, самоубилачки појасеви, гранате |
Убијено | 333[1][2][3] |
Рањено | најмање 783 |
Организација | Ријадус Салихин |
Трећег дана око 13.05 часова дошло је до експлозије у спортској сали школе, а касније је избио пожар који је резултовао дјелимичним урушавањем зграде. Послије првих експлозија, таоци су почели да бјеже из школе, а снаге Центра специјалних намјена Федералне службе безбједности кренуле су у јуриш. Током хаотичне размјене ватре, укључујући и учешће цивила који су користили лично наоружање, убијено 27 терориста (четворица, укључујући два бомбаша самоубице, погинула су прије јуриша између 1. и 3. септембра).[5][6][7] Једини преживјели терориста Нурпаша Кулаев је ухапшен и касније осуђен на доживотни затвор.[8]
Иако је већина талаца ослобођена током у јуришу, 314 талаца, укључујући 186 дјеце, погинуло је од посљедица терористичког напада. Укупно, укључујући спасиоце, погинуле су 333 особе, а најмање 783 особе су задобиле повреде различите тежине.
Економска штета од терористичког напада премашила је 34 милиона рубаља.[9] Шамил Басајев је јавно преузео одговорност за организовање напада објављивањем саопштењем на сајту чеченских сепаратиста „Кавказ-центар” 17. септембра 2004. године.[10]
Према подацима из 2022, истрага о терористичком нападу, коју је 1. септембра 2004. покренуло Генерално тужилаштво, и даље је отворена. Напад је истраживало више независних комисија, експертских група и јавних организација, али многе околности, укључујући стварни број терориста, могуће бјекство многих од њих, поступање власти током преговора и јуриш у зграду, као и разлози ограничене и противрјечне медијске покривености, и даље су спорни.[11][12]
Терористички напад у Беслану био је посљедњи у низу терористичких напада у Русији 2004, након чега је политичко руководство земље спровело низ озбиљних реформи у законодавству.[13] Конкретно, отказани су избори гувернера,[14][15][16][17] а основане су Јавна комора и Национални антитерористички комитет и „Комисија за унапрјеђење социјално-економског положаја у ЈФО”.