Теорије завјере о атентату на Џона Кенедија
списак на Викимедији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Теорије завјере о атентату на Џона Кенедија настале су недуго након атентата на Џона Кенедија 22. новембра 1963. као и након убиства Лија Харвија Освалда, кога је убио власник ноћног клуба — Џек Руби. У њима се наводе умијешаност ЦИА, мафије, потпредсједника САД — Линдона Џонсона, премијера Кубе — Фидела Кастра, КГБ-а или неке комбинације ових појединаца и ентитета. Оригинална истрага ФБИ и извјештај Воренове комисије, као и наводно „бенигно заташкавање ЦИА“, довели су до тврдње да је савезна влада намјерно прикрила кључне информације након атентата. Бивши окружни тужилац Лос Анђелеса — Винсент Буглиози, процијенио је да су укупно 42 групе, 82 убице и 214 људи оптужени у неком тренутку у различитим сценаријима завјере.
Године 1964. Воренова комисија је закључила да је Освалд дјеловао сам у убиству Кенедија. Године 1979. Одабрана комисија за убиства Представничког дома Сједињених Држава (), закључила је да је Кенеди вјероватно убијен у завјери и да Освалд није дјеловао сам. је закључила да је други наоружани нападач такође пуцао на Кенедија, на основу акустичних доказа који су касније дискредитовани. Српски књижевник и преводилац Јосипа Броза Тита — Иван Ивањи, изјавио је да су југословенски безбједњаци реконструисали догађај годину дана након атентата, када се Тито спремао за посјету Источном Берлину. Они су возили кола са лутком, а најбољи снајперисти су пуцали са исте висине са које је објављено да је убица пуцао и нису могли да погоде, због чега су закључили да је било немогуће да га погоди са три метка са те висине.