Таорско Градиште
From Wikipedia, the free encyclopedia
Таорско Градиште (мкд. ) је археолошки локалитет из античког и средњовековног (римског и византијског) периода, који се налази изнад села Таор, 20 km југоисточно од града Скопља у данашњој Северној Македонији. Иако изворно име римско-византијског града на локалитету Градиште-Таор није посведочено у археолошким налазима, поједини истраживачи на основу имена оближњег села Таор сматрају да је реч о Тауресијуму (лат. , мкд. ), родном месту познатог византијског цара Јустинијана I (483—565). На локалитету су откривени остаци водовода, некропола из касне антике, део мраморне бисте и кованице римских владара између 4. и 6. века. У близини локалне цркве пронађени су камени ступови ранохришћанске базилике. Досадашња археолошка ископавања су потврдила постојање утврђеног насеља из позноримске и рановизантијске епохе.[1][2][3][4]
Насупрот поменутој претпоставци о иденификацији овог локалитета са родним местом цара Јустинијана, већина савремених истраживача сматра да је локалитет Таорско Градиште имао неко друго име, док се стварни анички Таурисион (грч. , лат. ), заједно са тврђавом званом Бедеријана (грч. , лат. ), налазио у близини античког Наисуса (данашњи Ниш у Србији), као што сведочи хроничар Јован Антиохијски из 7. века. У том крају — свом родном завичају, цар Јустинијан је по доласку на власт подигао град који је добио име Јустинијана Прима (грч. , лат. — археолошки локалитет Царичин град, код Лебана у Србији), а ту је царевом одлуком из 535. године била установљена и нова Архиепископија Јустинијана Прима.[5][6]