Сулиоти
етничка група у Грчкој албанског порекла / From Wikipedia, the free encyclopedia
Сулиоти је била етничка група у Грчкој албанског порекла тј. албанска племенска заједница у области Сули у Епиру од 16. века до почетка 19. века, који су се својим учешћем у грчком рату за независност поистоветили са грчком нацијом.
Укупна популација | |
---|---|
4500[1] (1803, процена) | |
Региони са значајном популацијом | |
Сули | |
Тетрахори | 3500[2] |
Ептахори | до 1250[2] |
Језици | |
албански језик грчки језик (од 18. века) | |
Религија | |
православље |
Ова етничка групација је настала из албанских породица и родова који су се у касном средњем веку населили у висоравни Теспротије и основали аутономну конфедерацију која је доминирала великим бројем суседних села у планинским областима Епира, где су се годинама успешно одупирали османској власти. На врхунцу своје моћи, у другој половини 18. века, процењује се да је конфедерација Сулиота бројала до 4.500 становника. Након револуције, мигрирали су у нову независну Грчку и населили се у њој и асимиловали се у грчки народ. Сулиоти су били следбеници Васељенске Цариградске Патријаршије. Говорили су сулијским дијалектом албанског и научили грчки кроз интеракцију са онима који говоре грчки. Познати су по својој војној способности, отпору локалном владару Али-паши, а касније и по доприносу грчкој ствари у револуционарном рату против Османског царства под вођама као што су Маркос Боцарис и Кицос Цавелас. [3] Први историјски извештај о побуњеничким активностима у Сулију датира из 1685. Током 18. века, Сулиоти су проширили своју територију утицаја. Чим је Али-паша постао локални османски владар 1789. одмах је покренуо узастопне експедиције против ове етничке групе. Међутим, бројчана надмоћ његових трупа није била довољна. Опсада против Сулиолита је појачана од 1800. и децембра 1803. Сулиоти су закључили примирје и пристали да напусте своју домовину. Већина њих је прогнана на Јонска острва и са избијањем грчког рата за независност били су међу првим заједницама које су се наоружавале против Османлија. Након успешне борбе за независност, населили су се у деловима новоосноване грчке државе и асимиловали се у грчку нацију, при чему су многи достигли високе положаје у грчкој влади, укључујући и ону премијера. Припадници дијаспоре учествовали су у националним борбама за инкорпорацију Сулиота Грчкој, као што су побуна 1854. и Балкански ратови (1912–1913) са османском влашћу која је окончана 1913.