Стано Радоњић
From Wikipedia, the free encyclopedia
Стано Радоњић са Његуша познат још под именом Станиша Попов, био је Радоњића-Станишића предак. Станиша Попов помиње се најприје 1682. године у натпису на митри у ризници на Цетињу, где се каже: „да је митра скована трудом и платом Станише Попова, од васи Његуша“ поменуте године или у преводу: Митра је сачињена трудом и новцем Станише Попова, и од свих Његуша.[1]
Зна се поуздано, да је поп Станиша Попов био уједно и војвода и да је послије постао сердар. То је сердарство било послије наследно и у његову потомству сердар и поп Вук (код владике Василија: „Волк“) Радонић, који се помиње као савременик владике Данила, био је један од његових синова, а „сердар Станиша Радонић“, који се именује у једном запису из 1748. године, био је један од унука Станише Попова.[2]
У народној песми о догађајима из времена око 1719. године, помињу се Станишићи: „Станишића кула“ и „Станишића Вуче“). Огранак Станишића су Гувернадуровићи,[3] који су се прозвали тако по гувернадурима Станиславу Радоњићу (сину сердара поп-Вука Станишина Радоњића) и синовима његовим, најприје Вукајлу Радоњићу, а затим Јовану Радоњићу, чији је син Вуколај Радоњић био такође гувернадур до 1832. године.