Срби у Босни и Херцеговини
један од три конститутивна народа Босне и Херцеговине / From Wikipedia, the free encyclopedia
Срби су један од три конститутивна народа Босне и Херцеговине. Срби су територијално најраспрострањенији народ у Босни и Херцеговини. Говоре српским језиком ијекавског изговора, и већином су православне вјере, док мали број њих чине атеисти, мухамеданци или римокатолици.
Укупна популација | |||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1.369.883 — 31,38% (1991)[1] 1.086.733 — 30,78% (2013)[2] | |||||||||||||||||||||||||
Региони са значајном популацијом | |||||||||||||||||||||||||
Босна и Херцеговина ( Република Српска) | |||||||||||||||||||||||||
Језици | |||||||||||||||||||||||||
српски језик (ијекавски изговор) | |||||||||||||||||||||||||
Религија | |||||||||||||||||||||||||
углавном православна, мањим дијелом атеисти, муслимани и католици | |||||||||||||||||||||||||
Сродне етничке групе | |||||||||||||||||||||||||
остали Срби босанскохерцеговачки Бошњаци и Хрвати |
Срби у највећем броју живе у Републици Српској, једном од два ентитета земље. Осим у Републици Српској, гдје Срби чине око 81,51%[2] становништва, Срби живе у веома малом броју и у другом ентитету земље, Федерацији Босне и Херцеговине и то углавном у у Унско-санском и Кантону 10, гдје их је око 2,55%[2] у цјелокупном становништву. У другом ентитету, Федерацији Босне и Херцеговине, Срби чине већину у Дрвару, Гламочу, Босанском Грахову и Босанском Петровцу. У Босни и Херцеговини Срби насељавају области: Босне, Крајине, Семберије, Херцеговине, Посавине, Бирча и Подриња па се према регионалној припадности могу називати: Крајишницима, Босанцима, Бирчанима, Посавцима, Семберцима, Херцеговцима, Подрињцима.
Од 15. до 19. века, православни Срби у данашњој Босни и Херцеговини често су били прогоњени у Османском царству али су исто тако дизали буне и устанке против Османлија. Период 20. века обележили су окупација и прогони Аустро-Угарске, борба против окупатора у Другом свјетском рату (Срби чинили натполовичну већину у оба покрета отпора у БХ) те геноцид у Другом светском рату. Политичка превирања и лоши економски услови изазвали су више таласа емиграције. Деведесетих година 20. века. током и након Одбрамбено-отаџбинског рата, многи Срби из БиХ су се преселили у Србију и иностранство.
Низ Срба из БХ је остварило значајне успјехе у свим пољима дјеловања, како у Српској и БХ, тако и у Србији и иностранству. Српски трговци и касније банкари и привредници били су убједљиво доминантни у 18, 19. и на почетку 20. вијека. За вријеме трајања османске окупације неколико појединаца српског поријекла из данашње Босне и Херцеговине је заузимало водеће позиције у политици и војсци Османског царства. Српски сликари уводили су европске сликарске трендове и стилове у БХ.