Спољашње уво
From Wikipedia, the free encyclopedia
Спољашње уво (лат. ) је спољни део ува или чула слуха, чија је функција да прими или „ухвати“ звучне таласе из спољашње средине, одреди из ког правца они долазе, и каналише их (или спроведе) у унутрашње уво. Компоненте спољашњег ува су: ушна шкољка и спољашњи ушни канал, као и бубна опна, која према неким изворима улази у састав средњег ува јер се налази на прелазу између спољашњег и средњег ува.[1]
Спољашње уво | |
---|---|
Детаљи | |
Идентификатори | |
Латински | Аuris externa |
MeSH | D004431 |
NeuroLex ID | birnlex_1705 |
TA | A15.3.01.001 |
FMA | 52781 |
Анатомска терминологија |
Сви делови спољашњег ува служе да шта боље спроведу звучне таласе преко бубне опне до средњег ува. Код човека функције спољашњег ува мање су развијене него код многих животиња, што им омогућава лакшу оријентацију у простору и заштиту од опасности. Ако се звучним таласима затвори приступ до бубне опне кроз спољашње уво, то не доводи до потпуне глувоће, већ само до тешке наглувости, јер звучни таласи и помоћу вибрација лобањских костију доспевају до лавиринта (краниотимпанално спровођење звука).[2]