Списи федералиста
From Wikipedia, the free encyclopedia
Федералистички списи (енгл. ) су скуп 85 чланака и есеја који су написли Александар Хамилтон, Џејмс Медисон и Џон Џеј под псеудонимом Публије (ориг. ) како би промовисали ратификацију Устава Сједињених Америчких Држава. Колекција је била позната под називом док се није појавило ново име у 20. веку.
Списи Федералиста | |
---|---|
Настанак и садржај | |
Ориг. наслов | The Federalist |
Аутори | Alexander Hamilton, James Madison, John Jay |
Земља | Сједињене Америчке Државе |
Језик | енглески |
Издавање | |
Издавач | |
Датум | 27. октобар 1787 – 28. мај 1788. |
Тип медија | Новине, књига |
Првих 77 есеја је објављивано периодично у -у, -у и -у између октобра 1787. и априла 1788. године.[1] Издавачка кућа је у марту и мају 1788. године објавила двотомску компилацију ових 77 есеја и још 8 других под називом Федералист: Колекција есеја, написаних у корист новог устава, како је договорено на Уставотворној скупштини САД-а 17. септембра 1787. (енг. ) [2][3] Последњих осам есеја су поново објављени у њујоршким новинама између 14. јуна и 16. августа 1788. године.
Аутори Федералистичких списа су имали намеру да утичу на гласаче да гласају у корист ратификације устава. У Федералисту бр. 1, они експлицитно постављају дебату у широким политичким појмовима:
Често је оцењено, да изгледа да је поверено људима ове државе, њиховим понашањем и примером, да одлуче о важном питању, да ли су људска друштва заиста способна или нису да успоставе добру владавину помоћу рефлекције и избора, или је предодређено да они заувек зависе, због њихових политичких устава, од случајности и силе.[4]
Федералист бр. 10 се генерално сматра најбитнијим од 85 чланака из филозофске перспективе. У Њему, Медисон дискутује о начинима спречавања владавине већинске факције и заступа велику, трговачку републику. Ово је допуњено у Федералисту бр. 14 у којем медисон одмерава Сједињене Државе, проглашава их прикладним за проширену републику и закључује са одбраном уставне и политичке креативности уставотворне скупштине САД-а (на енглеском позната и као ). У Федералисту бр. 84, Хамилтон тврди да нема потребе да се Устав допуњава Повељом о правима, инсистирајући да разне провизије у предложеном Уставу штите слободу колико и „повеља о правима”. Федералист бр. 78, који је такође написао Хамилтон, поставља темељ за доктрину судског надзора федералних закона и извршних наређења од стране федералних судова. Федералист бр. 78 представља Хамилтонову визију о једном човеку на врху извршне власти. У Федералисту бр. 39, Медисон представља најјасније излагање о ономе што ће се звати „федерализам” у САД-у. У Федералисту бр. 51, Медисон пише о аргументима за провере и уравнотеженост власти у есеју који се често цитира због своје карактеризације владе као „највеће од свих рефлекција о људској природи”.
Према историчару Ричарду В. Морису, есеји који чине Списе Федералиста су „непроцењиво излагање Устава, класик у политичким наукама и непревазиђени и у дубину и у ширину од стране било ког каснијег америчког аутора.”[5]
21. jуна 1788. године, предложени Устав САД-а је ратификован од стране минималних девет држава што је било неопходно по Члану 7. Крајем јула 1788. године, када је једанаест савезних држава ратификовало устав, процес организовања нове владе је почео.