Списак потпредседника Сједињених Америчких Држава
списак на Викимедији / From Wikipedia, the free encyclopedia
На дужности Потпредседника Сједињених Држава је до сада било 49 људи, од Џона Адамса до Камале Харис. На почетку је потпредседник постајао кандидат који би освојио друго место по броју гласова за председника од стране Електорског колеџа. Међутим, на изборима 1800. године, нерешен исход у Електорском колеџу између Томаса Џеферсона и Арона Бера, је довео до тога да председника бира Представнички дом. Како би се избегло да се оваква ситуација понови, Уставу Сједињених Држава је додат дванаести амандман, који је прописао систем који је и данас на снази, по коме електори одвојено гласају за потпредседника.[1]
Број потпредседника по партијској припадности | |
---|---|
републиканаца | 21 |
демократа | 18 |
демократа-републиканаца | 6 |
виговаца | 2 |
федералиста | 1 |
Потпредседник има неколико овлашћења и дужности које су експлицитно наведене у Уставу. Примарна функција потпредседника је да преузме дужност председника у случају да председник умре, да оставку или буде опозван са дужности. Девет особа је преузело дужност председника на овај начин: осморица након председникове смерти, а један (Џералд Форд) након што је председник дао оставку. Осим тога, потпредседник служи као председник Сената и може да одлучи да пресуди у нерешеним гласањима у Сенату. Потпредседници су користили ово овлашћење у различитим мерама током година.[1] Бивши потпредседник Џон Нанс Гарнер, је 1960. за позицију потпредседника рекао да „није вредна ни кофе топле пишаћке“.[2]
Пре доношења 25. амандмана, упражњено место потпредседника се није могло попунити све до следећих избора. Такве ситуације су биле уобичајене; шеснаест пута се догодило да место потпредседника остане празно пре него што је ратификован 25. амандман - као резултат седам смртних случајева, једне оставке (Џон К. Калхун, који је дао оставку како би ушао у Конгрес), и осам случајева у којима је потпредседник наследио председника. Овај амандман је омогућио да се упражњено место попуни особом коју је поставио председник, а одобрила оба дома Конгреса. Од доношења 25. амандмана, два празна места су попуњена на овај начин, Џералд Форд из Мичигена 1973, и Нелсон Рокфелер из Њујорка, 1974.[1]
До сада су потпредседници бирани из 21 државе. Више од половине њих је дошло из само пет држава, Њујорк (11), Индијана (6), Масачусетс (4), Кентаки (3), и Тексас (3). Већина потпредседника је било у својим педесетим или шездесетим годинама, и имали су претходно политичко искуство у време преузимања дужности.[1]