Скандинавске планине
From Wikipedia, the free encyclopedia
Скандинавске планине или Сканди (швед. или Kölen, фин. , норв. ) су планински масив који се протеже преко Скандинавског полуострва. Често се погрешно сматра да су Скандинавске планине исто што и Скандинавски каледони, древни планински ланац и орогенеза која покрива приближно исто подручје. Западне стране планина оштро се спуштају у Сјеверно и Норвешко море, формирајући фјордове, док се сјевероисточно постепено окрећу према Финској. На сјеверу оне формирају границу између Норвешке и Шведске,[3] гдје досежу 2.000 м висине у Сјеверном поларнику. Планински ланац само додирује сјеверозападну Финску, али је једва виши од брда на најсјевернијем дијелу код Сјеверног рта (Nordkapp).
Скандинавске планине | |
---|---|
Skanderna, Fjällen, Kjølen, Köli, Skandit | |
Географске карактеристике | |
Највиша тачка | Галдепинген |
Ндм. висина | 2.469[1] m |
Координате | 65° С; 14° И |
Димензије | |
Дужина | 1.700[2] km |
Ширина | 320[2] km |
Географија | |
Државе | Норвешка, Шведска и Финска |
Планине нису веома високе, али су на неким мјестима веома стрме; Галдепинген у Јужној Норвешкој највиши је врх у Сјеверној Европи (2.469 м),[4] на шведској страни највиши врх је Кебнекајсе (2.104 м).[5] Највиша тачка у Финској је нагиб Халти (1.324 м), иако се највиши врх овог нагиба налази у Норвешкој.
Комбинација сјеверне локације и влаге из Сјеверног Атлантског океана изазвала је формирање многих ледених поља и глечера. Температура пада са повећањем надморске висине; у Јужној Норвешкој, пермафрост постаје уобичајен на око 1.500 метара надморске висине на западној падини и око 1.200 метара надморске висине на источној падини близу границе са Шведском. У сјеверној Норвешкој трајни мраз постаје уобичајен од око 800 до 900 метара надморске висине на западној падини и око 600 метара надморске висине на источној падини.