Синајско полуострво
From Wikipedia, the free encyclopedia
Синајско полуострво, или једноставније Синај, је полуострво троугластог облика у северном делу Црвеног мора и повезује Африку и Азију. Заузима део Азијског континента површине око 60.000 km², са око 600.000 становника[1] (углавном Бедуини) који су сконцентрисани углавном на северном ободу где постоје залихе воде, као и назадном ободу где су развијене нафтна и манганска индустрија.
Синај лежи између Суецког канала и Суецког залива на западу и залива Акабе и Негева на истоку, а на северу га ограничава Средоземно море, а Црвено море на југу.[2] Синајско полуострво има две главне регије, јужни комплекс високих планина од магматских стена и друга регија која окружује прву на северу, велика висораван која се спушта ка Медитерану и заузима две трећине полуострва. Главна места су Ел Ариш на Средоземном и Ел Тор на Црвеном мору. На полуострву се налази пустињска висораван, највиши део је Синајска гора (Џебел Катерина на 2.641 ), а у северном делу се налази Синајска пустиња, која се на североистоку наставља у пустињу Негев у Израелу. Становништво се углавном бави номадским сточарством
У класично доба овај регион је био познат као Арабија Петраеа. Полуострво је у савремено доба добило назив Синај због претпоставке да је планина у близини манастира Свете Катарине библијска гора Синај.[3] Планина Синај је једно од верски најзначајнијих места у Аврамским верама.